S druge strane, devojčica a potonja devojka Vasilisa – Kraljica Panajotis nije ni pokazivala posebnu želju da napusti svoj biserima optočeni kavez. Kraljica je govorila retko i tiho, malo na srpskom a češće na grčkom, a otac joj je posebno naglašavao da se, kada je za to prilika (što je po njegovom uverenju moralo biti veoma retko) i ako već mora, druži samo s grčkim devojčicama u mahali ali nikako s Cincarkama, budući da su za njega Cincari bili samo lažni Grci spremni da postanu šta god drugo kada i ako zatreba.
Stoga je nekonfrontacija, mirenje s naređenjima ili pre uredbama doma Panajotisa s vremenom postalo osnovna Kraljičina karakteristika i bila je prava mala „mrtva trka“ odrediti šta je tu bilo starije – da li je njena priroda bila takva iz strahopoštovanja prema ocu ili su Kir Mihaelisove naredbe bile takve zato što je nekim šestim čulom, za razliku od svoje žene kojoj je zabranjivao da se u kući služi srpskim jezikom, naslućivao da mu je kći predodređena za mir, tišinu a na kraju i usedelištvo.
...
Gazda Panajotis je imao, doduše, jednu, možda jedinu neobičnu maniju.
Stoga je nekonfrontacija, mirenje s naređenjima ili pre uredbama doma Panajotisa s vremenom postalo osnovna Kraljičina karakteristika i bila je prava mala „mrtva trka“ odrediti šta je tu bilo starije – da li je njena priroda bila takva iz strahopoštovanja prema ocu ili su Kir Mihaelisove naredbe bile takve zato što je nekim šestim čulom, za razliku od svoje žene kojoj je zabranjivao da se u kući služi srpskim jezikom, naslućivao da mu je kći predodređena za mir, tišinu a na kraju i usedelištvo.
...
Gazda Panajotis je imao, doduše, jednu, možda jedinu neobičnu maniju.