Iza poznatog glumca Tihomira Stanića ostalo je aktivno leto, a predstoji mu i ništa manje uzbudljiva jesen. Nastavlja da briljira na pozorišnim daskama, a neće ostati dužan ni televizijskoj publici. Ove jeseni gledaćemo ga u trećoj sezoni Ubica moga oca, u kojoj tumači ulogu strogog načelnika policije Marjanovića. Na početku razgovora za Lepu i Srećnu otkriva nam kako je izgledalo vratiti se na snimanje  poslednje sezone serije, čije emitovanje uskoro počinje. 

- Jako dobar osećaj! Prvog dana, kada sam seo u šminkernicu gde su me sređivali za ulogu Marjanovića, preslišavao sam u sebi tekst za scenu koju je trebalo da odigram i kada sam podigao glavu, odjednom sam u ogledalu prepoznao inspektora Marjanovića. To mi se nikada ranije nije desilo. 

Marjanović sve vreme hoda na ivici zakona, može li na kraju da izađe neokaljan iz cele priče?

- Da li bilo ko od nas može izaći neokaljan? Život nudi razne zavodljive prilike i udara izenenada podlim udarcima, pa ideale i usađene vrednosti često moramo da žrtvujemo. Uprljati se ponekad je jedini način da se preživi. 

Iako ste godinama prisutni na javnoj sceni, ponovo ste dospeli u žižu tek sa ovim likom. Da li je reč o moći televizije ili fantastično urađenoj seriji?

- O svemu po malo. Svakako da televizija ima neverovatnu moć, ali i uloga je sjajno napisama, a po mom skromnom mišljenju, i dobro odigrana. To mi se već jednom desilo, 90-ih godina kada sam igrao kralja Obrenovića. Doduše, tada me ljudi nisu toliko prepoznavali na ulici jer sam nosio masku. I inače sam često svoje uloge igrao pod maskom, pa sam na ulici, bogu hvala, uglavnom bio neprepoznatljiv. Čak sam posle te serije ponedeljkom ujutru u autobusu pričao s putnicima o tome kako je taj glumac odigrao ulogu. Oni nisu znali s kim razgovaraju i to me je beskrajno zabavljalo. 

Pročitajte više: NAJŠARMANTNIJA SRPSKA GLUMICA BRANKA KATIĆ OTKRIVA: Evo gde sam najsrećnija

Mada glumcima nije svojstveno da se voze GSP-om, vas često možemo videti u gradskom prevozu?

- Brže se stiže, jeftinije je od taksija i imam kontakt s raznim ljudima, ne samo sa odabranim krugom ljudi. Kao glumac, da bih mogao da igram razne uloge, pomaže mi razgovor sa običnim ljudima. Uživam u tim kontaktima i prija mi kada mi se ljudi obrate. Jednom prilikom prišao mi je nepoznat stariji gospodin i ispričao mi divnu priču o mom pokojnom starijem bratu. Kada sam izašao iz autobusa, nazvao sam njegovu ćerku i njom podelio tu priču. Na kraju smo se oboje siti isplakali. Kako bih ja to inače saznao, kada bi taj čovek bio u prilici da mi priđe? Ja sam narodni umetnik i tako se i ponašam. 

Koliko je vama legao ovaj lik i zašto ga je publika toliko zavolela?

- Mislim da im se dopao zato što naš narod voli policajce. 

NA SLEDEĆOJ STRANI PROČITAJTE ZAŠTO TIHOMIR UVEK JAVNO PRIČA O SVOJIM ŽIVOTNIM USPONIMA I PADOVIMA

PageBreak

Postoje li kolege s kojima vam više prija da radite? 

- Glumci ne biraju partnere, tako da je u prirodi glumca da bude spreman za saradnju sa onim koga mu dovedu. Moj moto je da je partner uvek u pravu. Bez partnera ne postojite. 

Traže li mlađi glumci savete od vas?

- Jedini savet koji dajem mladima jeste da slušaju sopstvenu intuiciju i stomak. Ako slušaš samo sebe, ne možeš pogrešiti, a ako i pogrešiš, ta inutuicija će te odvesti dobrim putem. 

Umetnici dele privatni život od profesionalnog, a vi činite suprotno. Odakle vam hrabrost da javno pričate o usponima i padovima?

- Mi smo isuviše mala sredina da bismo bilo šta sakrili. Ako bih ja zaista nekome bio zanimljiv, od komšiluka i u pozorištu može se o meni saznati svašta. Čak i stvari kojih se stidim u toj meri da neću o njima ni da pričam u novinama. Na kraju, bolje da se sam ogovaram nego da me drugi ogovaraju, jer, prema sebi samom ću biti nežniji!  

Kako ste posle svih ovih godina uspeli da ostanete čvrsto na zemlji?

- Nema tu velike mudrosti. Ljudi koji su nedostupni i koje smatramo uobraženima, zapravo se samo mnogo plaše. Kada prestanu da se plaše, postaće i oni dostupni. 

U kojoj meri vam je podrška supruge i ćerki važna za sve što radite?

- Apsolutno nije. Intervju glumca čita glumac i njegova mama, žena i deca već ne. Meni od njih treba samo ljubav. Nikada nisam pokušavao da do to mere svoju profesiju mistifikujem i glorifikujem da bi mi trebao neko ko se žrtvuje i bude mi podrška. U kući nemam svoje fotografije okačene na zidovima niti isečene intervjue. Gluma nije veća od bilo koje druge profesije. 

Kakav je život u kući sa tri žene, da li je mana ili prednost biti u manjini?

- To je uvek prednost! Kao student živeo sam sa devet žena u dve sobe u studentskom domu. Uvek je lepše u ženskom društvu. 

S vašom profesionalnom biografijom i bogatim životnim iskustvom, šta vam predstavlja najveću radost?

- Dečji osmeh je najveća radost! Ne postoji veća sreća od dečjeg smeha i dečje sreće.

Izvor: Lepa i Srećna