Ako ste u menopauzi, tek ulazite u nju ili ste već prošli tu fazu i ušli u postmenopauzu, znajte da niste sami. Kako nam je kazala prim. dr sci. med. Dejana Milojević, specijalista ginekologije i akušerstva Opšte bolnice MediGroup, 47 miliona žena na svetu svake godine uđe u menopauzu, a 73 odsto njih traži rešenje za probleme koje ih muče.
Samo 6 odsto njih to rešenje i nađe, a upravo o jednom od rešenja smo razgovarali sa dr Milojević - hormonskoj zamenskoj terapiji za žene u menopauzi.
Već na samu reč "hormoni", mnoge žene uhvati strepnja, jer se pribojavaju narušavanja te delikatne ravnoteže. Upravo promene u hormonskoj slici i jesu uzrok simptoma menopauze i mogu se hormonskom terapijom i ublažiti.
Mnogo je straha izazvano kod žena, uglavnom medijskim tekstovima, ali i snimcima na društvenim mrežama o mogućim negativnim efektima hormonske terapije. Doktorka Dejana nam objašnjava koje su njene pozitivne i negativne strane i kako se može naći balans za svaku ženu ponaosob.
"Hormoni imaju lošu prošlost, nemaju sjajnu sadašnjost, ali će imati svetlu budućnost ", kaže dr Milojević. " I dalje postoji veliki broj neslaganja, ali ima i dosta usaglašenosti između Severnoameričkog društva za menopauzu, Američkog društva za reproduktivnu medicinu i Društva endokrinologa." Prema njenim rečima, postoji više tačaka o kojima se ovi stručnjaci slažu.
Koristi uzimanja hormonske zamenske terapije u menopauzi
"Hormonska terapija je najefikasniji tretman za simptome menopauze kao što su talasi vrućine i suvoća va*ine.
Suvoća va*ine u menopauzi, odnosno genitourinarni sindrom, danas se vrlo uspešno kupira kombinacijom PRP injekcionih metoda i lokalne va*inalne terapije hormonima.
Valunzi se uspešno kupirajuestrogenom - najpre različitim estrogenima, različitim oblicima primene i različitim dozama, a onda i u kombinaciji sa progesteronom. Kombinovani tretman estrogenima i progesteronom obično traje 5 godina, ali plan je individualan za svaku ženu", navodi dr Milojević.
Ona kaže da žene kojima je uklonjena materica mogu uzimati samo estrogen, odnosno njegov određeni oblik, ali se zbog bezbednosti pravi individualna procena koliko dugo će se davati, na koji način i u kojoj dozi.
Sve studije iz kojih su izvedeni zaključci odnose se na velike ili manje grupe žena, a suština je da je svaka žena jedinstvena i da treba odmeriti rizike i prednosti kvaliteta života, kao i komplikacije korišćenja i nekorišćenja terapije.
"Prednosti hormonske terapije su u tome što ona može da smanji talase vrućine i noćno znojenje, kao i da poboljša kvalitet sna", objašnjava dr Dejana. "Ova terapija olakšava va*inalne simptome podvedene pod naziv genitourinarne atrofije, obezbeđuje zaštitu kostiju, značajno koriguje kognitivne tegobe, ankioznost, moždanu maglu i promene raspoloženja. Hormonska zamenska terapija smanjuje rizik od srčanih oboljenja i pomaže u prevenciji dijabetesa tipa 2."
Rizici uzimanja hormonske zamenske terapije u menopauzi
"Hormonska terapija povećava rizik od moždanog udara koji nestaje brzo po prestanku uzimanja terapije", navodi dr Milojević.
"Rizik od stvaranja krvnih ugrušaka može biti povećan uzimanjem terapije na usta - gutanjem pilula (na latinskom, per os), a može se smanjiti korišćenjem flastera, spreja, gelova ili krema."
Efekti se razlikuju u zavisnosti od toga kakvu kombinaciju hormona uzimaju žene u menopauzi, ali i od prethodne medicinske istorije svake pacijentkinje.
"Studije kažu da mogu uzimati estrogen 7 godina pre nego što se poveća rizik od karcinoma dojke" , objašnjava doktorka.
"Kad je davana kombinovana terapija estrogen-progesteron, rizik od malignog oboljenja dojke se povećavao u roku od 3 do 5 godina, ali je on bio umanjen uzimanjem mikronizovanog progesterona."
Dr Milojević prati i opsežne i preciznije studije koje su u toku, naročito u Americi. "One uključuju i primenu bioidentičnih hormona, onih koje je odobrila Američka agencija za hranu i lekove i koji su do sada pokazali manji rizik, a veću korist.
Bioidentični hormoni poboljšavaju kvalitet života žene u perimenopauzi i i menopauzi. Oni značajno smanjuju rizike, a terapija je individualna i korelira se u skladu sa svakom ženom posebno", kaže ginekološkinja.
"Pre korigovanja simptoma koji narušavaju kvalitet života, svaka žena treba da uradi preglede i pripadajuće analize, a kroz ličnu i porodičnu anamnezu, kao i onu ginekološku, procenjuju se rizik i bezbedost hormonske zamenske terapije", navodi dr Milojević.
Šta treba da proverava pacijentkinja koja već koristi hormonsku zamensku terapiju u menopauzi
"Redovni skrininzi, kako ginekološki tako i svi drugi, uvek su na prvom mestu. Pacijentkinja koja koristi hormonsku terapiju u obliku per os (tablete) svakako treba da proverava nivo hormona iz krvi, ali i da prati funkcije bubrega i jetre, kao i faktor koagulacije", kaže doktorka.
"Pacijentkinja koja koristi transdermalnu terapiju (flaster) prima individualne doze, a uvek se počinje od najmanjeg nivoa. Doze se mogu korigovati nakon tri meseca korišćenja i tada obično kontrolišemo nivo estradiola iz krvi i FSH", objašnjava nam dr Dejana.
"Ukoliko pacijentkinja koristi transdermalnu terapiju radi korekcije simptoma, preporučuju se funkcionalni testovi krvi i urina koji validiraju nivoe estrogena i njihovih metabolita, kao i odnose metabolita estrogena.
Procenom simptoma pacijentkinje, ukupnog estradiola i metabolita, može se oceniti bezbednost transdermalne terapije."
Dr Milojević podvlači značaj redovnih ginekoloških i ultrazvučnih pregleda. "Jednom ili dva puta godišnje procenjujemo funkcionalne testove, dok se analize krvi mogu raditi i češće.
Odgovor žena na male doze signalnih molekula transdermalnih hormona je individualan, pa su saradnja i komunikacija sa ginekologom važan deo timskog rada.
Sa poboljšanjem simptoma, doze se mogu smanjivati, obustavljati i ponovo aplikovati", zaključuje naša sagovornica. Pročitajte i koliko dugo treba čuvati rezultate analize krvne slike.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Tekst: Lepa&Srećna / Jasmina Glišić
BONUS VIDEO: