Nova studija o kovidu 19 pokazala je da dve trećine teško obolelih od ovog virusa i pola godine nakon infekcije pate od posledica bolesti, naveli su kineski naučnici 12. januara 2021. godine.
Ova studija sugeriše da čak i oni koji su prebrodili infekciju i koji zvanično važe kao izlečeni često su sve samo ne - zaista zdravi, prenosi DW.
Najčešće posledice
Bolovi u mišićima, umor i psihičke smetnje poput anksioznosti i depresije su najčešće dugoročne posledice zaraze virusom SARS-CoV2, tvrdi se u studiji objavljenoj u stručnom časopisu Lancet.
Prema studiji, dve trećine pacijenata koji su bili na bolničkom lečenju zbog infekcije korona virusom i šest meseci nakon što su preležali bolest imaju više simptoma koji ukazuju na posledice bolesti.
Naučnici su posmatrali 1.733 inficirana pacijenta, koji su otpušteni iz Ðin Jin-tan bolnice u kineskom Vuhanu, gde je navodno izbila zararza korona virusom, od 7. januara do 29. maja 2020. godine. Prosečna starost ispitanika bila je 57 godina, 52 procenta su bili muškarci, a 48 procenata žene. Najveći broj pacijenata (1.172) zavisio je od dodatnog snabdevanja kiseonikom.
Pacijenti su još jednom pregledani u periodu od juna do septembra prošle godine. Naučnici su pomoću upitnika, laboratorijskih testova i testova opterećenja otkrili kod 76 odsto ispitanika najmanje jedan simptom koji prati pacijente nakon preležane bolesti.
Umor i slabost u mišićima prijavilo je 63 odsto pacijenata, 26 procenata ima problema sa snom, a 23 pocenta pati od anksioznosti ili depresije. Naučnici su došli do saznanja da žene više pate od psihičkih posledica nego muškarci.
Laboratorijski nalazi su pri tom pokazali da je kod 13 odsto pacijenata, kod kojih su bubrezi tokom boravka u bolnici funkiconisali normalno, naknadni pregled pokazao smanjenu funkciju bubrega. Kod posebno teško obolelih pacijenata mesecima kasnije uočena je smanjena funkcija rada pluća sa otežanim snabdevanjem tela kiseonikom.
Rad kineskih naučnika poklapa se sa rezultatima dosadašnjih studija o dugoročnim posledicama kovida 19, ali naučnici uprkos tome upozoravaju na neke propuste u ovoj studiji, na primer da je u grupi koja je posmatrana bio relativno mali udeo ispitanika sa hroničnim bolestima pluća i srca, kao i da u studiji nisu u obzir uzeti pacijenti sa lakšim simptomima bolesti.
„Ova činjenica može iskriviti broj onih koji pate od dugoročnih posledica kovida 19“, kaže Jerdis Fromhodl, načelnica odeljenja za respiratorne bolesti i alergije u Median klinici u Hajligendam.
Ona ukazuje da pored pacijenata koji infekciju skoro i ne primete i onih koji završe na intezivnoj nezi, postoji još jedna grupa, a to su pacijenti koji dožive blaži tok bolesti, možda samo na kratko budu u bolnici i onda nakon jednog do tri meseca dobiju simptome.
I Fromhold, kao i kineski lekari, govori o osećanju umora i slabosti mišića kao kasnim posledicama infekcije. Ali, i pacijenti sa neurološkim problemima, bolovima u zglobovima i gubljenjem kose javljaju se doktorki Fromhold. Ljudi su pre svega esktremno nesigurni, jer ne razumeju šta se s njima zapravo događa.
„Ljudi, koji su imali blaži tok bolesti i naknadno počnu da pate od posledica infekcije, često ne znaju kome da se obrate“, kaže Fromhold. Ona ističe da je upravo zato veoma važno da se objasni koji simptomi mogu da se jave.
Izvor: Lepa&Srećna/Tanjug