Današnji život „u petoj brzini”, prepun stresa, grešaka u ishrani i zanemarivanja signala koje nam telo šalje, pogodan je za razna oboljenja. Iako su među najčešćima u svetu, bolesti štitne žlezde ujedno se najteže prepoznaju. Najčešće su bolesti štitne žlezde hipotireoza (smanjen rad) i hipertireoza (povećan rad).
Ovaj maleni organ u obliku leptira smešten je u donjem delu vrata, ispred dušnika. On proizvodi hormone koji regulišu metabolizam, osećaj hladnoće i toplote, kardiovaskularni sistem, gastrointestinalni trakt, mišiće i nervni sistem. Štitnu žlezdu mnogi nazivaju i „papučicom gasa”, zato što ima i takvu funkciju da njeni hormoni određuju koliko će se akumulirati „goriva”, odnosno šećera u našim ćelijama. S obzirom na važnost, očigledno je da svaka disfunkcija ovog organa može da uzrokuje brojne tegobe.
Bez obzira na to da li je reč o hipotireozi ili hipertireozi, hormonalni disbalans obično počinje postepeno, na vreme nagoveštavajući nastup manifestne bolesti, pa se bolest u ranoj fazi može zauzdati u većem opsegu nego kod razvijene kliničke slike. Stručnjaci objašnjavaju kako su bolesti štitne žlezde u porastu jer je sve više ljudi svakodnevno izloženo stresu i psihički se naprežu. Izuzetno je važno odlaziti na redovne sistematske preglede i raditi analize hormona.
Ako primetite simptome bilo kojeg oblika, kao što su kožne bolesti, preterano lupanje srca, naglo ili neuobičajeno mršavljenje ili debljanje te nadutost i slično, što pre o tome obavestite lekara. Po rečima stručnjaka, ujutro smo svi „u petoj brzini” (to se zove prirodni stres), i to nam omogućava da ustanemo iz kreveta.
Intenzivni rad štitne žlezde i svih organa traje do podneva, nakon čega, tokom poslepodneva, sledi faza opuštanja. Najviše problema za naše zdravlje donelo je veštačko svetlo jer smo počeli više da koristimo popodne, odnosno „ukrali smo” od popodneva fazu opuštanja i produžili stres i na popodne. To se zove stresno izgaranje. Bitno je i naglasiti da smo se u poslednjih 50 godina počeli intenzivno da služimo i mozgom, odnosno psihički se naprežemo, a za intelektualni rad potrebna je izuzetno velika energija štitne žlezde.
Deca su već u školi opterećena, žene ujutro rade na poslu, popodne kod kuće, mnogo je muškaraca izloženo stresu jer su u kreditima pa moraju da rade i dodatne poslove. Ženama usto preti veći rizik od bolesti štitne žlezde, i to zbog menstrualnog ciklusa za koji je potrebna velika energija, ali i zbog trudnoće, zato što su emocionalnija bića i savesnija, pa zbog toga troše više energije, te zbog težnje perfekcionizmu i brige o svakome članu porodice. Zbog stresa štitna žlezda se kod većine ljudi počne da povećava pa nastaju promene, čvorovi i tumori.
Hipertireoza se brže otkriva jer su simptomi dosta izraženi, poput pretilosti ili mršavljenja, koji su prisutni i kod jedne i kod druge bolesti. Hipertireoza ugrožava i zdravlje srca, pa zato treba reagovati brzo da srce ne oslabi. Ta bolest veoma iscrpljuje organizam, zato su ljudi koji od nje boluju malaksali. U trenutku kada se iscrpi štitna žlezda, smanji se njena rezerva.
Na sledećoj strani pročitajte kako treba promeniti stil života da bi štitna žlezda ostala zdrava.
Gastritis, poremećaj rada creva, poremećaj rada srca i ritma pritiska, gojaznost, depresija i neplodnost tegobe su uz koje najčešće dolaze simptomi hipotireoze i sve su propraćene umorom. Time je znatno poremećen i kvalitet života. Dosta je tihih, prikrivenih simptoma, pa se često bolest ne može odmah otkriti. Štitna žlezda zahteva umerenost te usklađenost duha i tela.
Rad za računarom poslepodne i uveče takođe nije preporučljiv; poslepodne i vikendi treba da budu rezervisani za opuštanje, meditaciju, boravak u prirodi, druženje s ljudima koji vas ne opterećuju, što je izuzetno bitno, a poželjno je i zdravo se hraniti.
Treba izbegavati rafinirani šećer, koji prebrzo digne energiju i prebrzo je spusti, zbog čega postajemo nervozni, treba izbegavati kafu i alkohol, više jesti složene ugljene hidrate i belančevine u kombinaciji s voćem i povrćem, piletinu, ćuretinu, belance, sveži kravlji sir, tunjevinu, belu ribu, grašak, sočivo, ali u svemu treba biti umeren. Potrebno je i piti dosta vode.
Nisu svi ljudi bolesni: manji procenat njih ima bolesnu štitnu žlezdu, a većina pati od blagog disbalansa, poremećaja u davanju i uzimanju energije, odnosno daju više energije nego što je akumuliraju, a to se automatski ogleda u radu štitne žlezde. Nažalost, sve više ljudi danas trči za karijerom, a ne stignu da misle na svoje zdravlje.
