- Štitna žlezda je mala žlezda u prednjem delu vrata koja proizvodi hormone ključne za regulaciju metabolizma, telesne temperature, energije i rada organa.
- Njeni hormoni utiču na gotovo sve funkcije u telu — od raspoloženja i varenja do menstrualnog ciklusa, rasta i zdravlja kože, pa je njena ravnoteža presudna za opšte zdravlje.
Štitna žlezda tiho trpi posledice naših nezdravih navika, za koje većina ljudi i ne zna koliko su, zapravo, štetni.
Stručnjaci za hormone upozoravaju da ishrana, stres i toksini iz okruženja mogu ozbiljno narušiti njen rad — čak i kada su laboratorijski nalazi „u granicama“.
Zašto je štitna žlezda važna?
Štitna žlezda, smeštena u osnovi vrata, reguliše metabolizam, energiju, hormone, raspoloženje, menstrualni ciklus, varenje i zdravlje kože. Iako je ključna za svakodnevno funkcionisanje, često se zanemaruje dok se ne pojave ozbiljni simptomi — umor, gojenje, promene raspoloženja.
Tri tiha "sabotera" štitne žlezde
Soja: Izoflavoni iz soje mogu blago povećati TSH ili ometati apsorpciju hormona kod osoba sa manjkom joda ili onih koje uzimaju levotiroksin. "Kod većine ljudi efekat je blag, ali na njega treba obratiti pažnju", kaže nutricionistkinja Taniša Bava.
Stres: Dugotrajan stres povećava kortizol, koji smanjuje pretvaranje neaktivnog T4 hormona u aktivni T3. Rezultat? Manje energije, sporiji metabolizam, hroničan umor
Pesticidi: Hemikalije iz pesticida deluju kao endokrini disruptori — vezuju se za hormonske receptore, menjaju nivoe hormona i opterećuju detoksikacione puteve. Efekti se gomilaju kroz svakodnevnu izloženost dejstvu ovih hemikalija.
6 svakodnevnih navika koje tiho narušavaju rad štitne žlezde
Nedovoljno sna: Spavanje kraće od 7 sati može smanjiti nivo aktivnog hormona T3 i poremetiti TSH, čak i bez vidljivih simptoma.
Premalo hrane ili često gladovanje: Telo štedi energiju tako što usporava proizvodnju hormona štitne žlezde — što vodi ka sporijem metabolizmu.
Prekomerno vežbanje bez odmora: Hroničan fizički stres remeti hormonsku ravnotežu i može izazvati umor, pad performansi i usporen metabolizam.
Manjak vitamina D, cinka ili gvožđa: Ovi nutrijenti su ključni za sintezu hormona — njihov nedostatak pogoršava funkciju štitne žlezde.
Manjak selena i magnezijuma: Selen pomaže u konverziji hormona i smanjuje upale, dok magnezijum podržava hormonsku ravnotežu i štiti od oksidativnog stresa.
Kozmetika puna hemikalija: Parabeni, ftalati i fenoli iz krema i šminke mogu se apsorbovati kroz kožu i dugoročno poremetiti rad štitne žlezde.
Deterdženti: Uobičajeni proizvodi za pranje veša — deterdženti, omekšivači i mirisni dodaci — mogu sadržati hemikalije poput alkilfenol etoksilata (NPE), sintetičkih mirisa i ftalata. Laboratorijske studije pokazuju da neke od njih mogu ometati rad hormona štitne žlezde, vezujući se za receptore i narušavajući signalizaciju.
Iako se radi o niskim dozama, svakodnevna izloženost kroz kožu i udisanje može predstavljati dodatno opterećenje, posebno kod osoba sa već narušenom hormonskom ravnotežom. Pročitajte i koji suplementi mogu da štetno utiču na štitnu žlezdu.
BONUS VIDEO: