Čemu služi probiotik

Bakterije koje normalno nosimo u svojim crevima su uglavnom prijateljske i organizam ih prepoznaje kao svoje. Zovemo ih još i probiotskim bakterijama, od grčkih reči pro – za i bios – život, dakle neophodne „za život“.

Stičemo ih na samom rođenju i uzimamo od majke kao nešto dragoceno. Njihova osnovna uloga je protektivna i one su prva linija odbrane kada neka patogena bakterija ili virus, izazivač bolesti,  dospe u organizam. Druga uloga im je imunološka. Ako znamo da je 70 odsto našeg imuniteta locirano u crevima zaključujemo da postoji tesna veza između naših dobrih „podstanara“ i pravilnog razvoja i jačanja imuniteta celog organizma. I na kraju, treća uloga probiotskih bakterija je metabolička, jer one učestvuju u varenju i apsorpciji brojnih hranljivih materija.

Crevna mikroflora je veoma podložna spoljnim uticajima i njen kvalitativni i kvantitativni sastav može znatno da varira u zavisnosti od vrste namirnica koje dominiraju u ishrani, opšteg stanja organizma, uzrasta, infekcija, hroničnih bolesti i uzimanja različitih lekova, naročito antibiotika.

Antibiotici neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije u našim crevima. Ovo dovodi do narušavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u digestivnom traktu. Čestom i dugotrajnom primenom antibiotika povećava se mogućnost pojave rezistentnih bakterija (bakterija otpornih na antibiotike) u crevima. U stanju oslabljenog imuniteta te bakterije često izazivaju nove infekcije koje mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja (dijareje, bolovi u stomaku, ozbiljni kolitisi). Što je korišćeni antibiotik šireg spektra delovanja (ampicilin, amoksicilin, cefalosporini), to je veći rizik za nastanak dijareje. Statistika kaže da čak do 35% pacijenata dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. U najvećem su riziku mlađi od sedam i stariji od 65 godina.