Pevačica Selena Gomez pre tri godine je otkrila da pati od bipolarnog poremećaja. Ona je potpuno otvorena kada je u pitanju njeno mentalno zdravlje, te je ove godine bila organizator prve dobrotvorne akcije svog fonda za podršku organizacijama za mentalno zdravlje mladih, kojima je i prosledila sav prikupljeni novac. Veče je upriličeno baš na Svetski dan mentalnog zdravlja.

"Dugo sam se borila sa novim svetom u svojoj glavi i osećala sam se izgubljeno, ponekad i beznadežno. 2020. godine dobila sam dijagnozu bipolarnog poremećaja i da budem iskrena, sve se brzo promenilo. Dobila sam odgovore koje sam toliko dugo tražila, a razumevanje svega toga čini me svesnijom i manje se plašim nego pre", rekla je pevačica prilikom obraćanja na početku večeri.

Ona je pred svima priznala da je na ideju da organizuje ovu dobrotvornu akciju došla nakon što je doživela najmračnije trenutke u životu. Zahvalna je i na njima, jer je potražila podršku i pomoć, i na kraju uspela da ponovo vrati osmeh na lice. Bolest ju je naučila da napravi pauzu onda kada oseti potrebu za time, kako bi očuvala svoje mentalno zdravlje.

"Srećna sam što sam uopšte živa i što sam danas ovde s vama", rekla je pevačica u emotivnom obraćanju.

selena gomez 1.jpg
Profimedia 

Selena Gomez ima još jednu tešku dijagnozu - 2015. godine dijagnostikovan joj je lupus, a dve godine kasnije morala je na transplantaciju bubrega.

Šta je bipolarni poremećaj i kako ga prepoznati?

Bipolarni poremećaj mentalni poremećaj koji se mafifestuje ekstremnim promenama raspoloženja, koje variraju od emocionalnih uspona (manija ili hipomanija) do padova (depresija). Ranije se nazivao manična depresija.

Kada postanete depresivni, možete se osećati tužno ili beznadežno i izgubiti interesovanje ili zadovoljstvo za većinu aktivnosti. Kada se vaše raspoloženje promeni u maniju ili hipomaniju (manje ekstremno od manije), možete se osećati euforično, puni energije ili neobično razdražljivi. Ove promene raspoloženja mogu uticati na san, energiju, aktivnost, rasuđivanje, ponašanje i sposobnost jasnog razmišljanja, navode iz klinike Mejo.

Epizode ​​promena raspoloženja mogu se javiti ponekad ili više puta godišnje. Dok će većina ljudi doživeti neke emocionalne simptome između epizoda, neki možda neće iskusiti nikakve. Bipolarni poremećaj je doživotno stanje, ali može se kontrolisati uz pomoć lekova i psihoterapije.

tuzna zena.jpg
Shutterstock  

Postoji nekoliko vrsta bipolarnih poremećaja:

Bipolarni poremećaj I: Najmanje jedna manična epizoda kojoj mogu prethoditi hipomanične ili velike depresivne epizode. U nekim slučajevima, manija može izazvati prekid od stvarnosti (psihoza).

Bipolarni poremećaj II: Najmanje jedna velika depresivna epizoda i najmanje jedna hipomanična epizoda, bez maničnih epizoda. Bipolarni poremećaj II nije blaži oblik bipolarnog poremećaja I, već zasebna dijagnoza. Dok manične epizode ​​bipolarnog poremećaja I mogu biti teške i opasne, osobe sa bipolarnim poremećajem II mogu biti depresivne tokom dužeg perioda, što može izazvati značajno oštećenje mentalnog zdravlja.

Ciklotimični poremećaj: Najmanje dve godine (godinu dana kod dece i tinejdžera) perioda simptoma hipomanije i perioda simptoma depresije (iako manje ozbiljnih od velike depresije).

Druge vrste: Bipolarni i srodni poremećaji izazvani određenim lekovima ili alkoholom ili zbog zdravstvenog stanja, kao što je Kušingova bolest, multipla skleroza ili moždani udar.

Iako se bipolarni poremećaj može javiti u bilo kom uzrastu, obično se dijagnostikuje u tinejdžerskim godinama ili ranim 20-im godinama. Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, a intenzitet i vrsta simptoma vremenom mogu da variraju.

Manične i hipomanične epizode uključuju tri ili više simptoma sa sledeće liste:

  • Drastičan, nerealan optimizam
  • Povećana aktivnost, energija ili uznemirenost
  • Euforija
  • Smanjena potreba za snom
  • Neobična pričljivost
  • Brzo lutanje misli
  • Nemogućnost koncentracije
  • Nepromišljene odluke (impulsivna kupovina, rizična ulaganja i seksualni odnosi)
  • Velika depresivna epizoda
tuzna devojka.jpg
Shutterstock  

Velika depresivna epizoda uključuje simptome koji su dovoljno jaki da izazovu primetne poteškoće u svakodnevnim aktivnostima, kao što su posao, škola, društvene aktivnosti ili odnosi. Epizoda uključuje pet ili više ovih simptoma:

  • Depresivno raspoloženje (osećaj tuge, praznine, beznadežnost i plačljivost (kod dece i tinejdžera razdražljivost)
  • Izražen gubitak interesovanja ili zadovoljstva u svim ili skoro svim aktivnostima
  • Značajan gubitak težine bez dijete, gojenje ili smanjenje ili povećanje apetita
  • Nesanica ili previše spavanja
  • Nemir ili usporeno ponašanje
  • Umor ili gubitak energije
  • Osećaj bezvrednosti ili preterane ili bezrazložne krivice
  • Smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost
  • Razmišljanje, planiranje ili pokušaj samoubistva

Tekst: Biljana Stankovac

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Kurir televizija Psiholog: Inflacija i dešavanja u svetu ozbiljno oštećuju mentalno zdravlje!