AKO VAS MUČI BOL U LEĐIMA, OVO MORATE DA PROVERITE: dijagnoza spondilitis često se postavi prekasno

U proseku je potrebno čak osam godina da se dijagnostikuju hronične, progresivne zapaljenske bolesti lokomotornog sistema, od kojih boluju milioni ljudi u svetu. I, upravo je dijagnostika ankilozirajućeg spondilitisa, reumatske zapaljenske bolesti kičme, sakroilijačnih pa i perifernih zglobova, i najveći izazov u lečenju, upozoreno je povodom Svetskog dana ankilozirajućeg spondilitisa.

Napredovanjem, bolest zahvata i gornji deo kičmenog stuba, strukture očiju, tetiva. Nakon nekoliko godina može doći i do definitivnih teških promena, tako da kičmeni stub gotovo ili u potpunosti gubi pokretljivost.

Prema rečima reumatologa, prve i najčešće simptome - bol u donjem delu leđa takozvanog zapaljenskog karaktera, jutarnju ukočenost koja traje duže od 30 minuta, pacijenti često povezuju sa drugim uzrokom i nisu svesni svoje bolesti dok bol ne postane nepodnošljiv, funkcija oštećena, što dodatno otežava dijagnostikovanje i lečenje ankilozirajućeg spondilitisa.

Pukovnik prof. dr Milan Petronijević, načelnik Klinike za reumatologiju i kliničku imunologiju Vojnomedicinske akademije, kaže da je primarni cilj lečenja pacijenta sa ankilozirajućim spondilitisom sprečavanje progresivnog strukturnog oštećenja kičme i poboljšanje opšteg kvaliteta života kroz kontrolu simptoma i upale.

Poteškoće prilikom obavljanja svakodnevnih životnih i poslovnih aktivnosti ima čak 70 odsto pacijenata.

Prof. dr Petronijević ističe da simptom bola u leđima pacijente vodi do mnogih drugih specijalista - neurologa, fizijatara, ortopeda, što je u redu ako se radi o takozvanom mehaničkom bolu, ali kada je u pitanju bol zapaljenskog karaktera treba što pre da stignu do reumatologa:

- Kada reumatolozi konačno postave dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, kao prva terapija propisuju se nesteroidni antiinflamatorni (protivupalni) lekovi (NSAIL) i fizikalna terapija.

Međutim, potrebno je istaći važnost primene bioloških lekova, kao jedinog na duže staze delotvornih vidova lečenja zapaljenskih reumatskih bolesti pa i ankilozirajućeg spondilitisa - kaže prof. dr Petronijević.

Docent dr Gorica Ristić, internista-reumatolog, kaže da je svest o velikom kašnjenju u otkrivanju AS, kada su mogućnosti za lečenje značajno ograničene, dovela do novih klasifikacionih kriterijuma.

Najveću promenu je predstavljalo uvođenje magnetne rezonance, kao metode izbora za ranu dijagnozu bolesti zbog sposobnosti da detektuje inflamaciju mnogo pre pojave strukturnih promena na kičmi.

- Ovo je posebno važno ako imamo na umu da promene koje se dešavaju na kičmenom stubu mogu da se zaustave jedino primenom bioloških lekova koji su ciljano usmereni na blokadu različitih citokina koji učestvuju u procesu upale.

Ostali lekovi mogu da umanje bol, ali ne deluju na progresiju bolesti.

Ovakav pristup lečenju je doveo do revolucije u reumatologiji i omogućio ovim bolesnicima bolji kvalitet života.

Prateći novine u ovoj oblasti, Radna grupa Udruženja reumatologa Srbije predstavila je promotivan materijal u vidu flajera sa novim kriterijumima i flajera u vezi sa procenom stepena aktivnosti bolesti i praćenja odgovora na terapiju, kao i priručnik za bolesnike sa AS.

Zahvaljujući ovakvom pristupu problemu uz podršku Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, bolesnici u našoj zemlji već nekoliko godina imaju priliku da dobiju najbolju terapiju u ranoj fazi bolesti, objasnila je dr Ristić.

Lutanje za dijagnozom i neadekvatno lečenje, pored štete koju predstavlja za na kičmu i zglobove, u najranijoj fazi borbe sa AS dovodi pacijenta u stanje anksioznosti, pa čak i depresije, koje nikako nisu dobri saveznici u borbi sa hroničnom bolešću - kaže dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti.

Tekst: B. R.

Izvor: Novosti