Jaka hladnoća deluje na vazokonstrikciju (stezanje, suženje) krvnih sudova - kako perifernih (bolovi u nogama, smanjuje se razdaljina koju može da pređe), tako i krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić (koronarni krvni sudovi). To može da bude jedan od uzroka za pogoršanje koronarne bolesti, pa čak da dovede i do infarkta srca. Osim toga, deluje i na krvne sudove mozga, što može da bude uzrok šloga. Hladno vreme može da dovede i do pogoršanja hroničnog opstruktivnog bronhitisa ili astme. Mada, plućnim bolesnicima takođe ne pogoduje toplo i vlažno vreme.

Povezane vestiBOLI VAS GLAVA, NE OSEĆATE SE DOBRO: meteoropatija - bolest modernog vremena

Na opšte psihičko i opšte fizičko stanje posebno utiče vetar jugo, a tada su i češći napadi kamena u bubregu i žučnoj kesi. Francuska studija, u okviru koje je praćeno 3.000 ispitanika tokom 14 godina, pokazala je da su za vreme toplih dana ređi šlogovi, ali kada je visok vazdušni pritisak i veća vlažnost vazduha - povećan je rizik za nastanak šloga.

Niska spoljašnja temperatura je uzrok povišenog pritiska, pa tokom hladnih dana - zbog izrazite vazokonstrikcije (suženja krvnih sudova) i slane hrane (tokom zimskog perioda jedemo mnogo slaniju i jaču hranu), češća je pojava povišenog arterijskog krvnog pritiska, sa svim njegovim komplikacijama - infarktom srca, mozga. Tokom letnjeg perioda, vrednosti pritiska su niže, jer se više znojimo i jedemo laganiju hranu.

Navedeni podaci ukazuju da je antihipertenzivnu terapiju potrebno prilagođavati godišnjim dobima. Iz svega toga je proistekla posebna nauka - biometeorologija, koja se bavi proučavanjem uticaja vremenskih prilika na zdravlje ljudi. Danas, uz prognozu vremena često ide i biometeorološki izveštaj o njegovom uticaju na zdravlje, kao i lekarski saveti kako treba da se ponašaju hronični bolesnici u «kritičnim» periodima.

Kada i kako vreme utiče na zdravlje?

U periodu naglih vremenskih promena - nepogoda, vetra, kiše... u atmosferi se stvara veća količina pozitivnih jona, na koje naš organizam reaguje. Biometerolozi, koji se bave proučavanjem uticaja vremenskih promena na zdravlje ljudi, kažu da tada funkcija hipotalamusa i hipofize može da bude izmenjena (lučenje hormona). Odnosno, može da dovede do smanjenja količine adrenalina, što često uzrokuje depresiju i povećanje količine serotonina.To dovodi do glavobolje i migrene.

Povezane vestiNAGLO ZAHLAĐENJE I PROMENA VREMENA NEPOVOLJNO UTIČU NA ZDRAVLJE: evo kako da se zaštitite od prehlade, kijavice i glavobolje

Promenljiva proizvodnja epitalamina i melatonina u organizmu - izaziva nesanicu. U vreme sumraka, ili povećane oblačnosti, u epifizi se iz serotonina stvara melatonin, koji ima važnu ulogu u regulisanju dnevnog smenjivanja ciklusa sna i budnog stanja. Sa druge strane, nagla promena vremena - od vedrog i sunčanog do oblačnog, utiče na nivo melatonina u organizmu, pa postajemo pospani, inertni i potišteni tokom oblačnog dana.

Činjenice ukazuju na to da promene vremena zaista utiču na naš organizam, zbog čega ne bi trebalo da zanemarimo njihovo delovanje na naše zdravlje. Naravno, sve to je mnogo prisutnije kod senzitivnijih (osetljivijih) osoba. Svi hronični bolesnici - kako kardiovaskularni, tako i gastroenterološki, reumatološki, a posebno psihijatrijski - mnogo teže podnose nagle promene vremena.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa & Srećna