KADA RAK PLUĆA U PODMUKLOM OBLIKU MOŽE DA UBIJE BOLESNIKA ZA 2 MESECA: simptomi, dijagnoza i lečenje karcinoma bronha

Tipičan oboleli od karcinoma pluća je muškarac, stariji od 40 godina, pušač, izložen aerozagađenju... broj obolelih u Srbiji raste. Nažalost, za 85 odsto njih nema spasa, jer se bolest kasno otkrije.

Katkad, početni simptomi mogu poticati od metastaza tumora u raznim organima.

Početni simptomi bronhogenog karcinoma mogu isto tako da idu pod slikom raznih endokrinih i neuromuskularnih oboljenja ili biohemijskih poremećaja.

Bronhogeni karcinom je karcinom koji nastaje iz sluzokože bronhijalnog stabla i predstavlja najčešći oblik intratorakalnih malignoma. Javlja se pretežno u muškaraca (zastupljenost muškog i ženskog pola je u razmeru 8:1). U pogledu uzrasta, tumor se može javiti u bilo kom životnom dobu, mada najčešće oboljevaju osobe starije od 40 godina.

Još uvek se ne zna tačno kakvu ulogu u nastanku bronhogenog karcinoma igraju razni genetski i egzogeni faktori (faktori spoljne sredine i okoline). Zna se međutim, da se karcinom retko javlja kod nepušača. Tumor daje često metastaze, kako lokalne u rebra, medijastinalne organe i nervne pleksuse, koje se objašnjavaju lokalnom invazijom tumora, tako i udaljene u jetru, nadbubrežne žlezde, bubrege i mozak.

PROČITAJTE JOŠ: OPREZ ZA ONKOLOŠKE BOLESNIKE - OVA HRANA PODSTIČE ŠIRENJE RAKA DOJKE: evo koje namirnice podstiču metastaze kancera

Klinički nalazi

A. Simptomi i znaci: u najvažnije simptome bronhogenog karcinoma, koji nastaju usled nadražaja, erozije ili parcijalne opstrukcije bronha, spadaju uporni, suvi, nadražajni, neproduktivni kašalj, hemoptizije i perzistirajuće lokalizovano šištanje u grudima. Neretko, tumor može da ne daje nikakve simptome, naročito u početku. Često se navedeni simptomi, naročito kašalj, pripisuju kašlju usled pušenja ili hroničnom bronhitisu.

U kliničkoj slici često dominiraju znaci plućne infekcije (pneumonitis, apsces pluća), koji se razvijaju distalno od mesta bronhijalne opstrukcije i na taj način mogu da maskiraju prisustvo tumora, kao osnovnog uzroka navedenih simptoma. Zbog toga, u svim atipičnim inflamatornim lezijama (koje imaju perzistirajući, recidivirajući karakter ili slabo reaguju na terapiju), treba posumnjati na karcinom bronhusa, kao primarno oboljenje.

Početni simptomi (koji se najranije javljaju) bronhijalnog karcinoma često potiču od metastaza tumora. Tako na primer, u slučaju metastaza u kosti i pleuru, inicijalni simptomi mogu biti razni bolovi u kostima i grudima ili razni neurološki znaci i simptomi ako se radi o metastazama karcinoma u mozak. (Nijedna kraniotomija bez prethodnog rentgenograma grudnog koša).

Objektivno na plućima, kod karcinoma bronha, uglavnom se mogu naći znaci opstrukcije bronha, znaci zahvaćenosti pleure tumorom i najzad simptomi invazije tumora u medijastinalne organe. U slučajevima solitarnih karcinoma malih razmera, koji ne dovode do primetnog suženja (opstrukcije) bronha, objektivno ne postoje nikakvi fizikalni znaci. Nasuprot tome, ako su u pitanju tumori čije su dimenzije dovoljno velike da dovode do parcijalne ili kompletne opstrukcije bronha, objektivno se (a i rentgenski) mogu naći znaci stenoze bronha, atelektaze ili infiltracije plućnog parenhima.

U nekih osoba sa jasno ograničenim i lokalizovanim bronhogenim karcinomom vrlo brzo dolazi do pojave maljičastih prstiju šaka, edema na ekstremitetima koji ne ostavljaju otisak na pritisak prstima i periostalnog rasta kostiju (što se vidi na retgenskom snimku). Poznato je da ovi simptomi mogu tako brzo da se razvijaju da prethode pojavi rentgenski vidljivih znakova karcinoma. Osim toga, poznato je da ovi simptomi vrlo brzo, skoro spektakularno, iščezavaju nakon hirurškog odstranjenja tumora.

Koji još simptomi mogu da ukazuju na karcinom pluća, pročitajte NA SLEDEĆOJ STRANICI!

PageBreak

Lokalne metastaze i invazija tumora u okolne strukture manifestuju se znacima pleuralnog izliva (koji je često hemoragičnog karaktera), zatim znacima invazije medijastinalnih organa (perikardijalni izliv, promuklost, promukao kašalj, stridor, disfagija) ili znacima zahvaćenosti organa i anatomskih struktura vrata.

Bronhogeni karcinom lokalizovan u gornjim partijama pluća može dovesti do Pancoastovog sindroma koji se karakteriše istostranim Hornerovim sindromom i bolom u ramenu koji iradira u ruku.

Pri fizikalnom pregledu posebnu pažnju treba obratiti na limfne žlezde skalenske grupe i eventualno prisustvo čvorova u jetri imajući u vidu činjenicu da bronhogeni karcinom vrlo često metastazira u navedene žlezde i jetru. Isto tako treba obaviti brižljiv i detaljan neurološki pregled kako bi se isključilo eventualno prisustvo metastaza u mozgu.

Ređe, kod osoba sa bronhogenim karcinomom, zabeleženi su znaci i simptomi nekih metaboličkih poremećaja, odnosno metaboličke manifestacije kao što su:

• razni mijastenični simptomi koji podsećaju na mijasteniju glavis;
• periferni neuritis sa znacima zahvaćenosti kako motornih tako i senzitivnih neurona;
• maljičasti prsti šaka;
• simptomi poremećaja metabolizma natrijuma renalnog porekla;
• simptomi koji podsećaju na Cushingov sindrom; karcinoid sindrom (hiperserotoninemija);
• hiperkalcemija u odsustvu znakova koštanih metastaza i
• hiponatriemija koja nastaje kao posledica nenormalno povišene sekrecije antidiuretskog hormona (ADH).

U pogledu mehanizma nastanka ovih simptoma još uvek se malo zna. Poznato je da posle hirurškog odstranjivanja tumora može doći do iščezavanja ovih simptoma. Sami po sebi oni ne predstavljaju neminovno loše prognostičke znake.

B. Laboratorijski nalazi(završni dijagnostički postupak na kome se temelji postavljanje definitivne dijagnoze):

1. Citološki pregled ispljuvka. – Ako je reč o kompetentnom citologu, citološkim pregledom ispljuvka može se u 60-70% slučajeva postaviti dijagnoza bronhogenog karcinoma, na osnovu nalaza malignih ćelija. Pri izvođenju citološkog pregleda treba uzeti nekoliko uzoraka ispljuvka.

PROČITAJTE JOŠ: VAKCINA PROTIV RAKA UNIŠTAVA METASTAZE: jeftina terapija protiv karcinoma nema štetnih posledica kao hemoterapija

2. Bronhoskopija. – Bronhoskopskim pregledom moguće je u 75% slučajeva karcinoma bronha videti sam tumor. Istovremeno uz vizuelni pregled, bronhoskopijom se uzima isečak za biopsiju. Ako se ovi pregledi kombinuju sa citološkim pregledom sekreta bronhija dobijenog bronhoskopijom, onda se procenat slučajeva sa tačno postavljenom dijagnozom penje na 80%.

3. Scalenus biopsija po Danielsu. – Uzimanjem isečka i histološkim pregledom masnog tkiva između scalenus mišića, može se naći tkivo limfnih žlezda sa malignim ćelijama koje govore u prilog metastaze karcinoma u skalenske limfne žlezde. Ovu metodu treba primeniti u slučajevima kad postoje znaci ili sumnja na metastaze karcinoma u hilusnim ili medijastinalnim limfnim žlezdama.

4. Medijastinoskopija – predstavlja metodu koja se sastoji u endoskopskom pristupu pretrahealnim limfnim žlezdama i uzimanja isečka za biopsiju. S obzirom da ove žlezde leže dublje i nalaze se bliže primarnoj leziji, to i ova metoda ima veći dijagnostički značaj od prethodne i kao takva u rukama iskusnog dijagnostičara može predstavljati dragocenu dijagnostičku proceduru.

5. Biopsija punkcijom pomoću igle u slučaju lokalizovanih, ograničenih neoplazmatskih lezija, predstavlja bezopasnu dijagnostičku proceduru kojom se mogu dobiti vrlo korisne informacije o karakteru tumora. Punkcija se izvodi pod fluoroskopskom kontrolom (pod ekranom) i uz uvećanje slike.

6. Eksplorativna torakotomija se koristi kao poslednja dijagnostička metoda u cilju određivanja prirode mase u plućima i to kad se pomoću ostalih metoda nije uspela postaviti dijagnoza.

KADA I KAKO RAK PLUĆA MOŽE DA SE OTKRIJE RENTGENOM, PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANICI!

PageBreak

C. Rentgenski nalazi: rentgenografski pregled grudnog koša je najglavnije dijagnostičko sredstvo koje nam omogućuje rano otkrivanje i lečenje tumora.

Jedino rentgenskim pregledom mogu se otkriti solitarni čvorovi koji inače ne daju simptome ni objektivne znake. Nalaz lezija u obliku metalnog novčića (coin lesions – izolovani nekalcifikovani parenhimski čvorići), jako je suspektan na karcinom bronha. U 30-60% osoba sa ovim “coin” lezijama, torakotomija je pokazala da se radi o karcinomu.

Rentgenski karcinom bronha može da se ispoljava u vidu različitih promena kao što su: senka tumorozne mase u blizini hilusa – perihilarna masa (34-36%), znaci atelektaze – segmentalne ili lobarne (21-23% ), pleuralni izliv (5-15%) i najzad uvećanje medijastinalnih limfnih žlezda (5-15%) karcinoma bronha.

Pri kontrolnim rentgenskim pregledima osoba sa plućnim infekcijama, jako je važno da se obrati naročita pažnja i traže eventualni znaci usporene ili nepotpune rezolucije pneumoničnih žarišta, zatim videti da li istovremeno postoje znaci prisustva neke mase, hilusne limfadenopatije i medijastinalne limfadenopatije.

Ovi direktni i indirektni znaci tumora, naročito prisustvo mase i limfadenopatija, najbolje se mogu zapaziti pri pregledu jednjaka barijumskom kašom. U svakom slučaju, kad god je u pitanju osoba sa pneumonijom, koja ne reaguje zadovoljavajuće na terapeju, kao imperativ se nameće neophodnost rentgenskog snimanja grudnog koša jedan put nedeljno.

Lečenje

Rano otkrivanje i hirurško odstranjenje tumora pružaju jedino nadu za postizanje izlečenja. Zbog toga je više no preporučljivo da se kod svih osoba starijih od 40 godina, jedan put godišnje vrši rutinski kontrolno rentgensko snimanje grudnog koša.

U slučaju inoperabilnog karcinoma bronha, izvesno privremeno simptomatsko poboljšanje može se postići raznim konzervativnim merama.

Od posebnog je interesa preoperativna primena dubinskog zračenja u velikim dozama kojim danas pojedini autori pokušavaju da smanje dimenzije tumora i učine ga na taj način pogodnijim za hirurško odstranjenje. Međutim, do danas ne postoje uverljivi dokazi o vrednosti i prednosti ovog načina lečenja.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA POZNATI SRPSKI ONKOLOG KAŽE O NOVOM LEKU ZA RAK: evo koje tumore će moći da leči nova vakcina za karcinom

Prognoza

Da bi se tumor otkrio u stadijumu kad je operabilan, razumljivo, jako je važno rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze. Danas otprilike samo 8% osoba sa karcinom bronha preživi 5 godina od momenta postavljanja dijagnoze.

Odgovorni autori: profesori medicine dr Henry Brainerd, dr Marcus A. Krupp, dr Milton J. Chatton i dr Sheldon Margen.

Članak: dr Morton Manson, dr Sidney Levin, dr Ernest Jawetz, dr Leon Lewis

Izvor: Medicina