Šljive se suše različitim metodama, ali ovo sušeno voće omiljena je poslastica mnogih.  Sadržaj šećera (glukoza, fruktoza, saharoza i ksilioza) je veoma visok - 30 odsto. Sadrže oko 17g biljnih vlakana na 100 g plodova. Od vitamina najviše sadrže vitamine A i K, i vitamine B grupe. Od mineralnih materija u suvoj šljivi najviše ima: kalijuma, kalcijuma i gvožda te se smatraju zdravom namirnicom.

Ipak, prilikom kupovine suvih šljiva, obratite pažnju na sastojke navedene na ambalaži, kako biste se uverili da ne sadrže sumpor dioksid, koji predstavlja i sredstvo za konzerviranje, a to je zapravo plin koji se koristi za sušenje voća.

Ako suve šljive kupite u prodavnicama zdrave hrane, moralo bi da bude naznačeno da ne sadrže sumpor dioksid. Ako nisu originalno pakovane, deklaracija mora da sadrži naziv proizvoda iz koga se vidi podatak o grupi proizvoda, datum proizvodnje i rok trajanja.

Bezbojni plin sumpor dioksid se, inače, pojavljuje kao glavni produkt izgaranja sumpora u fosilnim gorivima. Smatra se jednim od najčešćih zagađivača vazduha. On predstavlja nusprodukt rada automobilskih motora i fabričkih postrojenja i tako zagađuje životnu sredinu.

PROČITAJTE JOŠ: Energetske štanglice od sušenog voća

U prehrambenoj industriji se primenjuje kao antibakterijsko sredstvo ili kao vodeni rastvor sumporne kiseline i njenih soli, sulfita. Koristi se kao antioksidans kod nekog voća da bi se zadržala svetla boja, jer se tamnjenjem tog voća gubi i ukus.

Glavobolja, mučnina, povišen pritisak, emfizem, crvenilo, konjuktivitis samo su neke od tegoba koje ovo sredstvo može prouzrokovati.

Naime, sumpor dioksid napada sistem za disanje ljudi i životinja.

Oboleli od astme su najugroženiji kada je u pitanju konzumacija suvih šljiva koje sadrže sumpor dioksid. Vrlo lako mogu dobiti napad takozvane sulfitne astme. Sumpor dioksid i sulfati se koriste dugo, ali tek se nedavno otkrila veza između ovih jedinjenja i astme kod osetljivih osoba.

PROČITAJTE JOŠ: Voćna nutricionistička bomba za dobro jutro

Kako se navodi na sajtu E-brojevi, posvećenom upravo aditivima u hrani,sumpor dioksid se nalazi na listi alergena koje se, prema direktivi Evropskog parlamenta mora jasno i vidljivo deklarisati, kako bi se kupce upozorili na sastojke hrane koji mogu uzrokovati alergije ili intolerancije na hranu, čak i onda kad se u hrani nalaze u vrlo malim količinama (kao npr. sastojci aditiva, pomoćnih dodataka u procesu proizvodnje, aroma i sl.).

Iz zdravstvenih razloga nije preporučljivo prekoračiti dnevnu dozu od 0,7 mg/kg telesne težine. Međutim, proizvođači hrane dužni su da deklarišu ovaj aditiv kao alergen samo ako je hrani dodato više od 10 mg/kg ili 10 mg/L, iako i značajno manje količine sumpora kod pojedinih bolesnika s astmom mogu uzrokovati napad astme.

Izvor: Sensa