Šta je velnes u Srbiji: 80 odsto kaže da živi neaktivno, a najveći krivac nam je ekonomska situacija

Više od 80 odsto anketiranih u Srbiji priznaje da žive neaktivno (svetski prosek je 25 odsto), a više od 50 odsto nikada ne vežba, što je znatno lošije od svetskog proseka (20 odsto).

Samo 19 odsto anketiranih kaže da potpuno razume značenje reči velnes, a 38 delimično. U istovetnim istraživanjima u svetu taj procenat je 89. Ipak, našim ljudima ne smeta da tvrde da nisu daleko od toga da im život, figurativno rečeno, predstavlja "med i mleko". Na skali od jedan do deset osećaj opšteg blagostanja ocenjuju sa 6,3 a globalno to je 7,3.

VIŠE: Fitnes za zauzete dame: 5 minuta energičnog treninga za vitko telo (VIDEO)

"Dve stvari su ključne: znanje i volja da ono što znamo primenimo", ukazala je Željka Mićić, menadžer za analitiku i razvoj, tokom nedavno održane panel diskusije u Beogradu, na kojoj su prestavljeni rezultati istraživanja. Ona je dodala da uzroke za postizanje višeg nivoa psihofizičkog blagostanja prvenstveno tražimo u spoljnim faktorima: najvećeg krivca vidimo u ekonomskoj situaciji.

Za petinu ispitanika najveća barijera je novac, 11 odsto je onih koji nemaju volje i deset odsto onih koji nemaju vremena. Slično odgovorima u svetu, 40 odsto anketiranih u Srbiji zdravu ishranu tretira najvećim prijateljem velnesa. Samo devet odsto drži konstantne dijete, a 60 odsto kaže da zna dovoljno o dobroj i lošoj ishrani. Ovakvu tvrdnju preispituje profesor dr Dejan Radenković koji je naglasio da je u Srbiji sve više gojaznih, i što je zabrinjavajuće - dece i mladih.

"Podlegli smo trendu obroka 'brze hrane'. Način spremanja u odnosu na vreme naših baka i mama je promenjen, ako se uopšte i kuva kod kuće. Jede se nešto što se sastoji od praznih kalorija. Na sreću, još nismo u situaciji da se borimo sa epidemijom preterano gojaznih, ali moramo da vodimo računa da nam se to ne dogodi". Jedna trećina anketiranih u Srbiji, velnes poistovećuje sa fizičkom aktivnošću. Ipak, 83 odsto priznaje da žive neaktivno (svetski prosek je 25 odsto). Više od 50 odsto nikada ne vežba, što je znatno lošije od svetskog proseka (20 odsto).

Tokom panel diskusije o razumevanju velnesa, učesnici su se saglasili o pitanju nedoslednosti u realnom životu i u našim željama. Pozicioniranje Srbije na drugo mesto na svetu, posle Švajcarske, u odgovoru na pitanje: "Gde žive najsrećniji ljudi?", glumica Mirjana Karanović je pojasnila ovdašnjim stavom "dobro je - kad nije gore": "Da bismo znali da smo srećni moramo da imamo nešto sa čime ćemo da se poredimo. Mi ne znamo za bolje, nemamo čime da se merimo i srećni smo minimalnim".

VIŠE: Hana Sentenek: Kako sam u 16. godini obolela od depresije i kako sam je pobedila

Muzičar Marko Šelić Marčelo dodao je da se kod nas zamenjuju pojmovi nade i sreće: "Mi se u stvari nadamo i pri tome verujemo da je to sreća. A nada je u suštini bespomoćnost, kada sudbinu ne doživljavamo kao nešto na šta možemo da utičemo, već se prepuštamo višoj sili da reši naše probleme. I još tu istu nadu, poput štafete prenosimo s generacije na generaciju".

Istraživanje je sprovedeno ove godine, na 500 punoletnih ispitanika, oba pola i različitih socijalnodruštvenih statusa, serijom intervjua. Učesnici istraživanja najzadovoljniji su svojim mentalnim zdravljem - 80 odsto ocenjuje ga kao dobro i veoma dobro. Ipak, 60 odsto anketiranih reklo je da sebe nikada ne bi smatrali osobom koja ima problema sa mentalnim zdravlje.

Samo jedan odsto bi se odlučio na razgovor sa psihologom-terapeutom, a devet odsto ne bi nikada pristalo na tako nešto. Jedna trećina ispitanika je rekla da ne zna da li je depresija bolest.

Izvor: Politika.rs