Ne postoji jedna magična namirnica koja bi mogla da obezbedi sve hranljive materije neophodne za optimalno zdravlje. Zapravo, što nam je svakodnevna ishrana raznovrsnija, to je veća verovatnoća da ćemo zadovoljiti potrebe organizma za nutrijentima.

Više istraživanja je pokazalo da se uvođenjem različitih namirnica u ishranu podiže njen ukupan kvalitet. Tako se obezbeđuje i dovoljno energije, ali i vitalno važne materije za funkcionisanje naših organa i očuvanje zdravlja.

Raznovrsna ishrana osigurava ravnotežu makronutrijenata (ugljenih hidrata, proteina i masti) i mikronutrijenata (vitamina i minerala). Da bi se ona obezbedila, potrebno je kombinovati različite grupe namirnica, a mi vam predstavljamo jednu od popularnih klasifikacija koju čini 8 grupa namirnica.

U prvu grupu spadaju žitarice i korenasto povrće poput krompira, koji sadrže skrob i daju energiju, ali i neke vitamine B grupe. U drugoj grupi su razne vrste mahunarki, poput pasulja, graška, soje i sočiva, koje su bogate proteinima i vlaknima. Treća uključuje semenke i orašaste plodove - izvore masnoća, proteina, vlakana i minerala.

zdrava hrana 2.jpg
Shutterstock  

U četvrtoj grupi su mlečni proizvodi, sa kvalitetnim proteinima, kalijumom i kalcijumom, kao i vitaminom B12. "Čvrsti" proizvodi od mleka poput putera i pavlake se klasifikuju kao masti, a sladoled kao slatkiš. Isto važi za razne napitke "na bazi mleka ili jogurta" kojima se dodaju veće količine šećera radi poboljšanja ukusa.

Petu grupu čine meso i morski plodovi, važni zbog kvalitetnih proteina, gvožđa, cinka i vitamina B12. U šestoj su jaja koja, takođe, sadrže proteine, vitamin B12 i razne mikronutrijente. Sedma grupa podrazumeva lisnato zeleno povrće, značajno zbog mikronutrijenata, a osma ostalo povrće i voće. Povrće koje je to samo u kulinarskom smislu, ali ne i botaničkom (na primer, paradajz) se ponekad izdvaja u posebnu, devetu grupu. Dodatne grupe su, takođe, predmet debate - da li izdvojiti kao posebnu grupu slatkiše, bezalkoholna pića, začine...

Manje je važno kako će se one definisati, a daleko je bitnije da se svakog dana koriste u ishrani namirnice iz ovih grupa.

zitarice voce.jpg
Shutterstock  

Tako se osiguravaju i sastojci neophodni za zdravlje mozga i bolji mentalni fokus. U orašastim plodovima i masnoj ribi nalaze se omega-3 masne kiseline, ključne u borbi protiv upalnih procesa, čime se štiti ceo nervni sistem, a dovode se u vezu i sa dobrim raspoloženjem. Zeleno povrće treba jesti svakog dana – možete ga dodati u omlet, čorbu ili u salatu. Piletina i ćuretina sadrže triptofan, protein važan za hormone koji utiču na lepo raspoloženje i dobar san.

Raznovrsna i uravnotežena ishrana je ključna za održavanje zdravog sistema za varenje. To znači da će biti zdravi želudac i creva, ali i da će se održati raznovrstan mikrobiom, koji je ključan za varenje, imunološku funkciju i opšte zdravlje. Za održanje ravnoteže dobrih bakterija u digestivnom traktu veoma je korisna i upotreba provereno efikasnog probiotika.

Možete ga uzimati svakog dana, a naročito se preporučuje ako vam je ishrana bila neuravnotežena i zdravlje creva narušeno. To može biti i posledica primene antibiotika, ali se često javlja i kod onih koji imaju osetljiv digestivni trakt. Zdrav mikrobiom je izuzetno važan za čitav imuni sistem, smanjenje upalnih procesa u telu i redovnu probavu, a upotreba probiotika je jedan od bržih i sigurnijih načina da se on ponovo uspostavi. Međutim, imajte na umu da nije svaki probiotik isti, važno je da je njegova bezbednost i efikasnost klinički dokazana, a status leka je najbolja garancija kvaliteta koju garantuje Agencija za lekove i medicinska sredstva.

*Napomena: P3 broj odobrenja je RS2407118381.

Tekst: Promo