- Nutricionista sa Stanforda Kristofer Gardner poručuje da zdrava ishrana ne mora da bude stroga ni komplikovana, već je važno hraniti se kvalitetno većinu vremena.
- Zagovara pravilo 80:20 i izbor povrća, voća, mahunarki i minimalno prerađenih namirnica, uz prostor za fleksibilnost.
Zdrava ishrana ne mora da bude komplikovana ni stroga. Prema nutricionisti Kristoferu Gardneru, ključ je u tome da se kvalitetno hranimo – ne uvek, već većinu vremena.
Kristofer Gardner, doktor nauka i stručnjak za ishranu sa Univerziteta Stanford, više od tri decenije proučava uticaj ishrane na naše zdravlje. Njegov zaključak mogao bi da razočara zagovornike strogih dijeta i komplikovanih režima ishrane: za zdravu ishranu nije potrebno težiti savršenstvu.
Pravilo 80:20
U svojoj novoj, nedavno objavljenoj knjizi Food Sense: What to Eat and Why ("Osećaj za hranu: šta jesti i zašto"), Gardner zagovara jednostavno pravilo – hraniti se zdravo otprilike 80 odsto vremena, a preostalih 20 odsto ostaviti za fleksibilnost. Takav pristup, objašnjava on, olakšava stvaranje navika koje je moguće dugoročno održavati.
Gardner, koji vodi istraživanja u oblasti nutricionizma na Stanfordu, svoj pristup objasnio je u intervjuu za britanski list "Gardijan". Preporučuje da prednost damo povrću, voću, mahunarkama i drugim minimalno prerađenim namirnicama, ali naglašava da pritom ne mora baš svaki obrok da bude pažljivo isplaniran i kontrolisan.
Nasuprot čestom pristupu "sve ili ništa", koji podrazumeva izbacivanje čitavih grupa namirnica, Gardner zagovara uravnotežen način ishrane koji može da se uklopi u svakodnevni život. U svojoj knjizi bavi se i popularnim raspravama o proteinima, dodacima ishrani i prerađenoj hrani, a svoje zaključke zasniva na decenijama kliničkih istraživanja.
Male promene
Gardner ističe da svi pakovani i prerađeni proizvodi nisu automatski podjednako loši za zdravlje, kao i da oznake "vegansko" ili "biljnog porekla" same po sebi ne garantuju bolji nutritivni kvalitet. Važnije je obratiti pažnju na sastav i hranljivu vrednost namirnica nego na oznake i ambalažu.
Umesto velikih i naglih promena, predlaže jednostavne izmene jelovnika. Za početak, povrće, mahunarke ili integralne žitarice mogu da zauzimaju veći deo tanjira, dok se količina mesa i drugih namirnica može prilagoditi ostatku obroka.
Takve promene ne zahtevaju posebne dijete, skupe dodatke ishrani niti praćenje svakog zalogaja. Naglasak je na izboru kvalitetnijih namirnica i načinu ishrane koji je moguće dugoročno održavati.
Glavna Gardnerova poruka veoma je jednostavna: važnije je kako se hranimo većinu vremena nego da pokušavamo da se svakog dana hranimo savršeno. Umesto strogih zabrana i kratkotrajnih režima, on prednost daje održivim navikama koje ostavljaju prostor i za povremena odstupanja.
BONUS VIDEO:
Izvor: Pun kufer/Lepa & srećna