U Srbiji, dominantan tip klima uređaja u kućama i stanovima su "split sistemi". To znači da klima ima dve povezane jedinice:
- unutrašnju jedinicu, koja se montira unutar prostorije, uglavnom na zidu,
- i spoljašnju jedinicu, koja se postavlja napolju, na fasadi ili balkonu.
Split sistemi su popularni jer su efikasni, tihi i estetski prihvatljivi. Najpoznatiji su sledeći tipovi:
- inverter klima - poseduje kompresor koji menja snagu rada u skladu sa potrebama hlađenja ili grejanja, što donosi uštedu struje i tiši rad.
- klasični (fix-speed ili on/off) modeli - kompresor radi sa konstantnom snagom, uključuje se i isključuje po potrebi, što može biti manje efikasno.
Kod kupovine klima uređaja u Srbiji često se koriste nazivi kao što su "devetka", "dvanaestica", "osamnaestica" i slično. Ovi nazivi označavaju snagu klima uređaja izraženu u BTU (British Thermal Units), a to je parametar koji pokazuje koliko kvadrata prostora klima može efikasno da hladi ili greje.
Evo kako približno izgleda ova klasifikacija:
- Devetka ima snagu od 9.000 i dovoljna je za stan do 35 kvadrata
- Dvanaestica ima snagu od 12.000 i dovoljna je za stan od 30–60 kvadrata
- Osamnaestica ima snagu od 18.000 i dovoljna je za stan od 40–80 kvadrata
- Dvadesetcetvorka ima snagu od 24.000 i dovoljna je za stan od 70–110 kvadrata
Kako izabrati snagu klime?
Najjednostavnije pravilo je da kvadraturu prostorije podelite sa 10, pa dobijenu vrednost pretvorite u kW snage klime (1 kW ≈ 3.412 BTU). Na primer, prostorija od 50 m² zahteva klimu od oko 5 kW, što je ekvivalent osamnaestice.
Najpopularniji su klima uređaji snage oko 2,5 kW (devetka) i 5 kW osamnaestica). Cena klima uređaja sa montažom kreće se otprilike od: 350 do 550 evra za "devetku" i 650 do 800 evra za "osamnaesticu".
Saveti kako da klima troši manje struje, a prostor ostane prijatno hladan
Često se dešava da klima radi non-stop, što može znatno da povećati račun za struju. Evo nekoliko jednostavnih, a efikasnih koraka:
- Optimalna temperatura: Idealna temperatura za hlađenje je između 24 i 26 °C. Svaki stepen niže može povećati potrošnju i do 10%.
- Koristite ventilatore: Ventilatori stvaraju osećaj promaje, pa klima može da radi na višoj temperaturi.
- Redovno čistite filtere: Zaprljani filteri smanjuju efikasnost i povećavaju potrošnju.
- Smanjite ulaz toplote: Zatvorite prozore, koristite roletne i zavese.
- Pametni termostati: Automatsko podešavanje temperature dok niste kod kuće štedi energiju.
- Hladite samo prostor gde ste: Nemojte trošiti struju na prazne sobe.
Dnevna potrošnja struje za "devetku" (9.000 BTU) i "dvanaesticu" (12.000 BTU) može se približno izračunati. Uzećemo za primer dan kada je prosečna temperatura iznad 35 °C, pod pretpostavkom da klima prosečno radi 8 sati dnevno, tokom najtoplijeg dela dana i večeri, uz napomenu da inverter klime imaju prosečnu snagu oko 60 do 80 odsto maksimuma zbog modulacije kompresora.
Snaga u BTU se može preračunati u kW koristeći formulu: 1 kW ≈ 3.412 BTU/h
1. Devetka (9.000 BTU)
Snaga u kW = 9.000 BTU / 3.412 ≈ 2,64 kW (maksimalna snaga)
Prosečna potrošnja (70% od maksimalne snage) = 2,64 × 0,7 ≈ 1,85 kW
Potrošnja za 8 sati = 1,85 kW × 8 h = 14,8 kWh dnevno
2. Dvanaestica (12.000 BTU)
Snaga u kW = 12.000 BTU / 3.412 ≈ 3,52 kW (maksimalna snaga)Proseč
na potrošnja (70% od maksimalne snage) = 3,52 × 0,7 ≈ 2,46 kW
Potrošnja za 8 sati = 2,46 kW × 8 h = 19,7 kWh dnevno
Ovo su približne vrednosti, koje zavise od uslova rada, izolacije prostora i efikasnosti uređaja. Pročitajte i kako je najbolje da radi klima uređaj.
