Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srećni dom

Zašto kitimo jelku: kako su nastali novogodišnji običaji ukrašavanja doma

Autor Jasmina Glišić
Autor Jasmina Glišić

Mnogi paganski narodi verovali su da zimzeleno rastinje čuva od veštica, duhova, zlih sila i bolesti, a hrišćanska legenda kaže je anđeo dao jelki zvezdu kako bi mogla da je pokloni Isusu.

Izvor: Foto: Profimedia

Jedna od legendi kaže da su ispred pećine u kojoj se rodio Isus rasli bor, kedar i jelka. Od sreće što se rodio Božji sin, bor i kedar su se zatresli i poklonili mu plodove. Jelka je počela da plače što nema plod i što ne može ništa da mu pokloni. Jedan anđeo se sažalio, skinuo zvezdu sa neba i dao je jelki. Jelka se savila i sa svog vrha nežno stresla zvezdu pored Isusa.

Iako danas kićenje novogodišnje jelke smatramo običajem koji je vezan za hrišćanstvo, mnogi paganski narodi verovali su da zimzeleno rastinje čuva od veštica, duhova, zlih sila i bolesti.

Kao što danas ukrašavamo domove tokom novogodišnjih praznika grančicama bora, jele ili smreke, i drevni narodi su ukrašavali prozore i vrata zelenilom.

Novi enterijer za novu godinu: zašto treba da se odlučite za belu jelku...

Na severnoj hemisferi najkraći dan u godini (21. ili 22. decembar) praćen je verovanjem da zima dolazi svake godine zbog toga što se Sunce, tj. bog, razboli ili umori. Najkraći dan u godini je slavljen kao poslednji dan bolesti Sunca i predstavlja početak njegovog ozdravljenja. Zelene grančice zimzelenog rastinja značile su da će biljke izrasti ponovo, onda kada bog potpuno ozdravi - u proleće i leto.

Drevni Egipćani su obožavali svog boga sunca Ra, koji se na dan solsticija oporavlja od bolesti, a u njegovu čast domovi su bili ispunjeni zelenim lišćem palme koja simbolizuje pobedu života nad smrću.

Rimljani su dan kratkodnevice posvećivali Saturnu, bogu poljoprivrede. Znali su da ovaj dan znači da će uskoro polja ozeleneti, te su domove i hramove zato ukrašavali svakojakim zimzelenim biljem. Keltski Druidi su takođe ukrašavali hramove zimzelenim lišćem koje je, po njihovom verovanju, predstavljalo simbol večnog života. Žestoki Vikinzi u Skandinaviji smatrali su zimzelene biljke specijalnim rastinjem boga Baldera.

Rimski mozaici u današnjem Tunisu prikazuju trijumfalni povratak grčkog boga vina i muške plodnosti Dionisa, koji nosi grančicu zimzelenog stabla.

Rigu, glavni grad Letonije, neki smatraju domom prvog božićnog drvca; na osmougaonoj ploči na jednom od gradskih trgova, na osam jezika napisano je: Prva novogodišnja (božićna) jelka u Rigi 1510.

Ipak, čast da budu upamćeni kao prvi narod koji je okitio novogodišnju jelku pripada Nemcima.

Na sledećoj strani pročitajte kako je nastala nemačka tradicija...

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...

Popularno

Najnovije