Rasveta

Postoje dve vrste osveteljnja: prirodno i veštačko. Na prirodno osvetljenje uglavnom ne možemo da utičemo jer to, naročito u gradovima, ne zavisi od nas. Prirodno osvetljenje u gradskom stanu zavisi najviše od veličine prozora, orijentacije prostorije prema stranama sveta, sprata na kojem se stan nalazi, udaljenosti zgrade od susednih kuća i sl.
Međutim, kada je reč o veštačkom osvetljenju stana, naša uloga je važna. Nema prostorije, ma koliko bila mala i mračna, koja neće blesnuti punim sjajem ako je dobro i znalački osvetlimo veštačkim svetlom.

Lokalna rasveta nam omogućuje da za svaku funkciju (obedovanje, umni rad, čitanje, priprema hrane, brijanje...) imamo direktno i dovoljno intenzivno osvetljenu površinu. Ova svetla se pale po potrebi, a upaljena su onoliko vremena koliko nam je potrebno za pisanje, čitanje ili obavljanje nekog drugog posla. Pirlikom izbora rasvetnih tela valja imati na umu da lampa mora da omogući:

- obavljanje različitih poslova uz najmanje fizičke napore;
- Isticanje pojedinih delova prostorije u estetskom smislu;
- eliminisanje opasnih mesta u stanu;
- ekonomičnu potrošnju električne energije.

Svi navedeni zahtevi su osnovni kriterijum prilikom izbora sijalica i lampi za osvetljenje prostorija.

Pokretna i nepokretna tela

U stanu lampe mogu da budu fiksirane ili slobodne. Fiksirane imaju svoje stalno mesto na zidu ili plafonu. Zidna lampa, kao i stona, može da ima pokretni zglob. Rasvetno telo koje služi za centralno osvetljenje ne mora da ima pokretni zglob, ali ona iznad uzglavlja u spavaćoj sobi, i radnog stola u dečjoj  radnoj sobi, moraju da imaju zglob koji omogućava podešavanje snopa svetlosti.

Lusteri su svetiljke koje na dugačkom kablu vise s određenog mesta na plafonu. Oni nikada ne smeju da budu razmešteni nezavisno od nameštaja u sobi, već samo u vezi s njim, a to znači da će luster biti iznad trpezarijskog stola, iznad stočića u uglu i slično. Slobodne, pokretne svetiljke mogu da budu stone ili stajaće.

Arh. Radmila Milosavljević