ZABORAVLJENA JELA SRBIJE - VOJVODINA: valjušci su neizostavni deo svake trpeze

U okviru projekta Zaboravljena jela Srbije, ovog leta obilazimo našu zemlju, istražujemo veličanstvene predele i probamo autentične ukuse. Put nas vodi u Vojvodinu…

• 3-4 srednja krompira
• 400 g brašna
• 2 jajeta
• malo soli
• 50 g maslaca
• 1 kašika ulja
• I još:
• 1 . varijanta:
• mleveni keks
• šećer
• preliv iz slatka od višanja
• 2. varijanta:
• mleveni mak
• vanilin-šećer
• šećer

Priprema:

Krompir skuvajte u ljusci u slanoj vodi. Oljuštite ga, ispasirajte, dodajte maslac i ulje, i sve lepo sjedinite. Umešajte jaja, malo posolite žumanca, ujednačite masu i postepeno dodajte 300 g brašna. Mesite kao i svako drugo testo, dodajući po malo brašna na radnu površinu da se testo ne bi lepilo.

Uvijte u kesu (da se ne bi napravila korica) i stavite u frižider na pola sata. Podelite testo u valjke, secite parčad dužine 1-2 cm, pa ih rastanjite rukom. Kuvajte ih u ključaloj vodi s malo ulja dok ne isplivaju na površinu.

Procedite valjuške, pa ih pospite keksom i šećerom, i prelijte slatkom od višanja. Ako više volite mak, onda ih pospite makom, vanilin-šećerom i šećerom.

Makovnjača

Sastojci:

• 1 kg brašna
• 1 kockica kvasca
• 5 dl mleka
• 1 jaje
• 1 dl ulja
• 1 kašika šećera
• malo soli
• 1/2 limuna
• 250 g mlevenog maka
• 3 kašike prah-šećera
• 1 kašika meda
• 1 žumance za premazivanje

Priprema:

U 2 dl mlakog mleka razmutite kvasac s 2 kašičice brašna i šećerom, da uskisne. U brašno stavite jaje, malo ga posolite, promešajte, pa dodajte uskisli kvasac, ulje, limunov sok i preostalo mleko. Umesite testo, pokrijte krpom i ostavite barem pola sata da nadođe.

U međuvremenu ga jednom premesite i propremite fil: pomešajte mak, med i prah-šećer.
Nadošlo testo podelite na dva dela, pa ih razvucite, malo poprskajte uljem i premažite filom.

Urolajte, stavite u podmazan pleh i ostavite 15 minuta da miruje, pa premažite žumancetom i pecite na 180 stepeni oko 50 minuta.

Evo šta nikako ne treba propustiti u Vojvodini

PageBreak

Fruška gora

Pitomu vojvođansku ravnicu nadvisuje planina Fruška gora, jedan od pet nacionalnih parkova u našoj zemlji. U davnoj prošlosti to je bilo ostrvo usred Panonskog mora, a danas je planina bogata šumama, pašnjacima i živopisnim selima ispresecanim rodnim vinogradima.

Naziva se još i srpskom Svetom gorom zbog toga što na njenoj teritoriji ima više od 30 manastira, od kojih je 17 aktivno, a među najpoznatijima su Krušedol i Hopovo. Izgradili su ih Srbi bežeći od najezde Turaka u 15. veku.

Najviši vrh je Crveni Čot na 539 metara nadmorske visine, do kojeg vode brojne obeležene pešačke staze. Stražilovo je još jedan od njenih vrhova i poznato izletište na 4 km od Sremskih Karlovaca. Osim po predivnim predelima, poznato je i po tome što je tu sahranjen naš poznati pesnik Branko Radičević.

Iako su nastala veštačkim putem, šesnaest jezera na Fruškoj gori takođe obiluje lepotom, a pogodna su za ribolov i izlete. Ljubitelji banjskog turizma i termalnih voda treba da svrate u poznato lečilište Vrdnik, na južnim obroncima planine, koje ima šest bazena s temperaturom vode od 32,8 stepeni.

Galerija Save Šumanovića

Šid svi znaju kao najzapadnije naselje u zemlji. Međutim, to nije samo obična pogranična sremska varoš već i mesto u kom je živeo veliki slikar Sava Šumanović. Rođen u Vinkovcima 1896, s roditeljima se preselio kao četvorogodišnjak i tu ostao do kraja života.

Deset godina posle njegove smrti, majka Persida Šumanović poklonila je gradu legat koji sadrži više od 400 radova, mahom ulja na platnu, uz manji broj skica. Pored brojnih dela nastalih za vreme slikarevog boravka u Parizu, u više navrata, i u Zagrebu, najveći deo kolekcije nastao je poslednjih godina njegovog stvaralaštva.

Galerija koja nosi Savino ime smeštena je u zgradi nekadašnjeg suda, u neposrednoj blizini porodične kuće, koja je stavljena pod zaštitu države. Sačuvani su sav nameštaj i atelje, u kom je radio sve do hapšenja u ustaškoj raciji avgusta 1942. Ubrzo je bio streljan i sahranjen u masovnoj grobnici.

Zasavica

Prirodni rezervat prirode nalazi se na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić u Mačvi.

Močvarno područje stvaraju rečice Batar i Zasavica, i reka Sava, a presecaju ga dva kanala, Jovac i Prekopac. Čitav eko-sistem predstavlja stanište za više od 600 biljnih vrsta, oko 180 vrsta ptica, 25 vrsta riba i više od 40 vrsta sisara.

To je mesto gde se još uvek neguju stare rase domaćih životinja poput mangulice, podolskog govečeta, balkanske koze, bivola, buše i karakačanskih ovaca.

Rezervat je poznat i po proizvodnji čuvenog magarećeg sira na najvećoj muznoj farmi magaraca u Evropi. Od magarećeg mleka ovde se prave i preparati za negu kože. Zasavicu možete obilaziti pešice, kao i turističkim brodićem ili čamcem.

Izvor: Lepa & Srećna