ZABORAVLJENA JELA SRBIJE - JUŽNA PRUGA: kako se priprema prava leskovačka mućkalica

Put kroz Srbiju vodi nas do "južne pruge" pravog rasadnika ukusnih gurmanluka.

Evo kako se priprema ovaj tradicionalni specijalitet!

• Sastojci:
• 1 kg svinjskog vrata (s masnoćom)
• 200 g mesnate slanine
• 4-5 većih glavica crnog luka
• 10 pečenih i oljuštenih paprika
• 500 g očišćenog paradajza (ili pasiranog; ali kečap nikako)
• 2 glavice belog luka
• 2 -3 suve paprike so i tucana ljuta paprika
• 1,5 dl ulja

Priprema

Meso dobro posolite, isecite na deblje šnicle, zatim na srednje krupne kocke, pa ga ispecite na roštilju.

Možete napraviti i ražnjiće, pa ih kasnije skinite sa štapića. U međuvremenu, nasitno iseckajte crni luk i utrljajte 2 kašike soli kako bi izgubio ljutinu.

Dinstajte luk na ulju dok se sasvim ne istopi, neprestano mešajući, uz povremeno dodavanje tople vode. Kada je luk dobro upržen, dodajte iseckane paprike i paradajz, kao i nasitno iseckan beli luk. Dinstajte dok sva tečnost ne uvri.

Dodajte meso, nalijte s vrlo malo vode i krčkajte dok se povrće ne pretvori u kompaktnu masu. Na kraju začinite po ukusu. Ako želite, mućkalicu možete i da zapečete u rerni.

Savet plus: Kod prave leskovačke mućkalice meso najpre ide na roštilj, pa onda u šerpu s povrćem.

Knedle sa sirom

• Sastojci:
• 0,5 kg sitnog sira
• 2 jajeta
• 1 kašika masti (oko 50 g)
• 3-4 kašike brašna
• 200 g griza
• so, prezle
• mast za prženje

Priprema

Pomešajte sir i mast, dodajte žumanca, so, griz i brašno, pa ostavite jedan sat. Zatim umutite čvrst sneg od belanaca i pažljivo umešajte u testo.

Većom kašikom vadite knedle i kuvajte u kipućoj slanoj vodi. Kad provri, smanjite vatru (da se knedle ne raspadnu) i blago promešajte da se ne zalepe za dno, a kad isplivaju na površinu, kuvajte ih još 10-15 minuta.

Za to vreme propržite prezle na masti. Rupičastom kašikom vadite knedle i uvaljajte ih u prezle.

Put kroz gastronomske ukuse juga Srbije ne bi bio potpun bez obilaska najpoznatijih turističkih atrakcija koje ova regija može da ponudi. Na sledećoj strani pročitajte koje tri smo izabrali.

PageBreak

Vlasinsko jezero i plutajuća ostrva

Između planina Čemernik, Gramada i Vardenik, na Vlasinskoj visoravni, ušuškalo se istoimeno akumulaciono jezero, nastalo pedestih godina izgradnjom brane. Međutim, to što je čovek umešao prste u njegov nastanak, nikako ne umanjuje njegovu lepotu.

Okruženo je livadama, pašnjacima i šumama, a svežom vodom snabdevaju ga reke Vlasina, Vrla, Jerma, Strvna, Čemerčica kao i Božička, Lisinska i Ljubotenska reka. Prostire se na 16 kvadratnih kilometara, a najviše dubina je 35 m.

Prirodni fenomen jezera čine brojna plutajuća ostrvca od treseta, koja se pojavljuju s podizanjem vodostaja i plove njegovom glatkom površinom.

Jezero pruža velike mogućnosti za ribolov, sport i rekreativnu plovidbu, kao i za oporavak i uživanje u prirodi.

Đavolja varoš

Ovo pravo čudo prirode i redak fenomen u svetu nalazi se na obroncima Radan planine, na 288 km od Beograda, 89 km od Niša i 27 km od Kuršumlije.

Turisti iz celog sveta dolaze da vide mesto gde je „đavo umešao prste” i napravio zemljane figure s kapama od kamena, koje se još nazivaju zemljanim piramidama i kulama. Ima ih 202, visine od dva do 15 m i smeštene su u dve jaruge, Đavoljoj i Paklenoj.

Čudni zvuci koje proizvodi vetar i neobične prirodne pojave obavijene mistikom, izrodile su mnoge legende o nastanku Đavolje varoši. Prema jednoj, đavoli su hteli da venčaju brata i sestru, pa je viša sila okamenila mladence i svatove da bi sprečila greh.

Iako ne postoji jedinstveno naučno objašnjenje, veruje se da je to rezultat snažnog dejstva vodene erozije na mestu gde je pre više miliona godina postojala vulkanska aktivnost.

Još jedna neobičnost jesu izvori jako kisele vode, Crveno vrelo i Đavolja voda, kao i Žuti potok kojim, usled oksidacije gvožđa, teče žuta voda.

Niš - najveći grad juga Srbije

Treći je po veličini u zemlji po broju stanovnika i sedište Nišavskog okruga. Od davne prošlosti bio je administrativni, vojni i trgovinski centar, pa su tako u antičkom gradu Naisusu rođeni rimski carevi Konstantin Veliki i Konstancije III.

Najznačajniji kulturno-istorijski spomenici potiču iz rimskog i turskog doba: Medijana, veliko imanje iz 4. veka; Niška tvrđava, najočuvanija na srednjem Balkanu, izgrađena 1723, koja u temeljima krije ostatke rimskog grada; Ćele-kula koju su Turci sagradili od lobanja pobijenih srpskih ustanika u bici na Čegru.

Iz novije istorije, tu su Spomenik oslobodiocima, nacistički logor Crveni krst i Spomen-park Bubanj.

Izvor: Lepa & Srećna