Kosa ne sme da bude razlog tvoje sreće ili nesreće: Pričamo o Sonji i ženama koje u Srbiji izazivaju poglede

Kod nekih žena kosa opada zbog terapije protiv raka, kod drugih zbog alopecije, dok neke jednostavno odluče da je obriju. Razlog ne možemo da znamo samo na osnovu pogleda.

Ipak, žena koja se pojavi na ulici bez kose i dalje može da bude izložena pogledima, šapatima i sažaljenju. Upravo o tome je u podkastu "Hrabrija nego juče"otvoreno govorila Sonja Milosavljević, koja je nakon potpunog gubitka kose odlučila da skine periku i počne da se pojavljuje u javnosti onakva kakva jeste.

Pogledi okoline i dalje bole

Sonja je kroz sopstveno iskustvo shvatila da prihvatanje sebe nije uvek najteži deo. Ponekad je mnogo teže suočiti se sa načinom na koji vas drugi ljudi posmatraju.

"Kada pogledaš u ćelavu osobu koja nije, da kažem, htela da bude ćelava, nego silom prilike ćelavu osobu, najčešće to povezuješ sa lečenjem od kancera, hemioterapijom i tako dalje... Zašto čovek dobija te poglede? Zato što ljudi misle kada te vide bez obrva i bez kose da se boriš sa nekom teškom bolešću. Onda se postavljam u kožu tih ljudi i koliko je njima tek teško kada dobijaju, povrh svega, dobijaju te poglede. To što sam ja se odvažila ili uradila tako nešto uopšte ne treba da znači da oni to treba isto da urade. To je prvo. I meni su pričali "Obrij ta tri pramena" pa sam ja to uradila tek kada sam ja bila spremna na to. Samo je jedno bitno - da ne budeš loše zbog toga. Samo da ne bude kosa ta koja će da ti opredeljuje da li si raspoložen ili si neraspoložen. Znači, kosa ne sme da bude razlog tvoje sreće ili nesreće, a sve drugo - da li ćeš ti da hodaš ćelav, da li ćeš da nosiš periku, da li ćeš maramu, kako god, da li ćeš da kriješ ili ćeš da kažeš ljudima, to je sve na ljudima i na svakom pojedincu", objašnjava Sonja.

Njeno iskustvo ima i širi kontekst. Stručne organizacije koje pružaju podršku osobama obolelim od raka navode da gubitak kose može snažno da utiče na sliku o sopstvenom telu, samopouzdanje i osećaj sigurnosti u društvu. Neke osobe brinu i zbog toga kako će drugi reagovati na promenu njihovog izgleda.

Naša anketa pokazala je da problem nije nestao

Na YouTube kanalu "Lepa i srećna" pitali smo publiku kako doživljavaju ženu koja bez kose hoda ulicom. Rezultat ankete pokazao je da pogledi i dalje bole. To je možda i najvažniji deo ove priče. Jer žena koja izađe bez perike ne bi trebalo da bude hrabra samo zato što je pokazala svoju glavu.

Zašto je uopšte potrebno biti hrabar da biste izašli na ulicu bez kose?

Ovakvo pitanje možda deluje jednostavno, ali nas tera da zastanemo i razmislimo o sopstvenoj reakciji.Da li zaista gledamo osobu ili prvo pokušavamo da pronađemo objašnjenje za njen izgled?

"Ako si ti okej sa sobom, i okolina ubrzo postane okej"

Sonja se prisetila jednog susreta u teretani. Devojka koja ju je prvi put videla bez perike nije znala kako da reaguje.

"Ušla sam, digla glavu i prošla. Jedna tinejdžerka me je pogledala potpuno zbunjeno. Samo sam joj namignula, ona se nasmejala i tu se priča završila. Ako si ti okej sa sobom, i okolina ubrzo postane okej."

U ovoj kratkoj situaciji možda se krije i jednostavan odgovor na pitanje kako bi trebalo da reagujemo kada sretnemo ženu bez kose.

Ne mora svaki susret da bude razgovor. Ne mora da bude pitanje. Ne mora da bude sažaljenje. Ponekad je dovoljno ponašati se kao da ispred sebe imamo osobu, a ne njenu dijagnozu, terapiju ili gubitak kose.

Od sažaljenja do mode

Sonja nije želela da joj gubitak kose određuje način na koji će izgledati. Umesto da pokušava da sakrije promenu, odlučila je da od svog novog izgleda napravi deo ličnog stila.

Počela je više da eksperimentiše sa garderobom, šminkom i nakitom, a posebno su do izražaja došle velike minđuše.

"Kada nemaš kosu, staviš velike minđuše, obučeš se drugačije i počneš da se nosiš u skladu sa svojom novom 'frizurom'. Počela sam da furam taj imidž i odjednom sam imala više samopouzdanja nego ranije. Odjednom su počeli da mi se javljaju fotografi koji su želeli da me slikaju jer im je to bilo inspirativno - nemaju često priliku da slikaju ćelavu ženu", kroz osmeh nam priča Sonja.

I tu se njena priča menja. Od nečega što je u početku doživljavala kao gubitak napravila je deo svog identiteta. Ali važno je reći i nešto drugo: ne mora svaka žena da reaguje na gubitak kose kao Sonja.

Neka će želeti periku. Neka će nositi maramu ili šešir. Neka će obrijati glavu i pokazati je svima. Neka će jednog dana želeti jedno, a drugog drugo. Sve te odluke su legitimne.

Ženstvenost nije u kosi

Sonjina priča nije poziv ženama da moraju da zavole svoj novi izgled. To bi samo bio još jedan pritisak. Njena poruka je drugačija: žena ne bi trebalo da meri svoju ženstvenost brojem vlasi na glavi.

"Žena nije ženstvena niti zbog frizure, niti zbog šminke ili haljine. Žena ima takvu energiju ili je nema. Meni je alopecija oduzela samo kosu, a dala mi je priliku da shvatim koliko sam zapravo jaka. Kada to prihvatiš i počneš da se šališ na svoj račun, više nijedna bolest ne može da ti naudi."

Stručni izvori takođe naglašavaju da su reakcije na gubitak kose individualne. Nekim ljudima je gubitak kose jedan od najtežih delova lečenja, dok ga drugi dožive drugačije. Ne postoji jedini ispravan način da se žena oseća ili ponaša nakon gubitka kose.

Nije svaka žena bez kose obolela od raka

Ovo je možda jedna od najvažnijih poruka koju bi trebalo da usvojimo. Kada vidimo ženu bez kose, ne znamo njenu priču.

Možda živi sa alopecijom. Možda prolazi kroz lečenje raka. Možda se oporavlja od terapije. Možda je sama odlučila da obrije glavu. A možda jednostavno ne želi da bilo kome objašnjava zbog čega nema kosu. Važno je znati i da rak nije jedini uzrok gubitka kose. 

Zato ćelava glava nije poziv na pitanje:"Šta ti se desilo?"

A šta ako je žena koju gledamo upravo usred najteže borbe?

Za neke žene gubitak kose tokom lečenja nije samo promena izgleda. Kosa može biti važan deo identiteta, pa njen gubitak može doneti tugu, nesigurnost, pad samopouzdanja ili osećaj izloženosti.

Kosa je pritom vidljiva promena. Ona ponekad drugim ljudima otkriva da se osoba leči, čak i kada ona sama nije želela da govori o svojoj bolesti. Zbog toga pojedine osobe mogu početi da izbegavaju društvene situacije ili da brinu o reakcijama okoline.

Zato možda ne treba da pitamo: "Da li si bolesna?"

Možda treba samo da pomislimo: "Ne znam kroz šta ova žena prolazi." I da nastavimo svojim putem. Bez zagledanja. Bez sažaljenja. Bez šapata.

Kako da reagujemo kada vidimo ženu bez kose?

Ne buljite. Radoznalost je ljudska, ali dug pogled može biti neprijatan osobi koja je već svesna svog izgleda. Macmillan navodi da ljudi sa vidljivim promenama nakon lečenja mogu primetiti da ih drugi duže gledaju, najčešće iz radoznalosti.

• Ne pretpostavljajte da ima rak. Ne znate razlog zbog kog nema kosu i nije dužna da ga objašnjava.
• Ne pokazujte sažaljenje. Pogled koji govori "jadna žena" možda je dobronameran, ali može učiniti da se osoba oseća još izloženije.
• Ne postavljajte lična pitanja. "Šta ti se desilo?" možda vama deluje kao pokušaj razgovora, ali osobi može biti neprijatno da iznova objašnjava ono što joj je već dovoljno teško.

Ako želite da pružite podršku, ponašajte se normalno. Osmeh, kratak pogled u oči ili kompliment mogu biti mnogo prijatniji od sažaljivog pogleda. I najvažnije: ne pokušavajte da joj vratite samopouzdanje. Možda ga uopšte nije izgubila.

Vreme je da prestanemo da gledamo kosu, a počnemo da gledamo ženu

Sonjina priča nije samo priča o alopeciji. To je priča o tome koliko društvo još uvek vezuje kosu za ženstvenost, ali i o tome koliko jedan pogled može da utiče na ženu koja tek pokušava da prihvati svoje novo lice.

Ako žena bez kose prođe pored vas, ne morate da znate njenu priču. Ne morate da znate da li je bolesna. Ne morate da znate da li plače kada ostane sama. Ne morate čak ni da znate da li joj je teško. Dovoljno je da je vidite kao ženu. Jer kosa može da opadne. Ženstvenost ne mora.

Pogledajte i priču naše Marine koja je 3 puta pobedila leukemiju, a koja je takođe otvoreno govorila o težini trenutka kada je prilikom pranja kose shvatila da joj je ostao samo jedan pramen:

BONUS VIDEO: