"Suočavala sam se sa raznim osudama i u tim trenucima bila sam uplašena i posramljena, razmišljajući da li možda radim nešto naopako. Čak mi je u nekim trenucima bilo sramota da izađem na ulicu jer sam doživljavala razne komentare: 'Šta će njima tolika deca, od čega misle da ih izdržavaju?' Bolelo me je to, kao da, kada nas ima dosta, treba po pravilu da budemo siromašni."
U novoj epizodi podkasta "Hrabrija nego juče", ugostili smo je Maju Kovačević, ženu čija priča inspiriše, hrabri i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Maja je majka jedanaestoro dece, a nakon gubitka supruga pre više od sedam godina, kroz veru, rad i ljubav uspeva da svoju veliku porodicu vodi kroz sve životne izazove.
U iskrenom razgovoru, Maja je podelila kako izgleda svakodnevica u domu sa 11 mališana, kako se borila sa osudama okoline, ali i kako pronalazi snagu kada je najteže.
Dečji san i suočavanje sa stvarnošću
Maja nam otkriva da je još kao mala devojčica maštala o tome da ima mnogo dece, iako tada nije mogla ni da nasluti kako zapravo izgleda svakodnevni život u tako brojnoj porodici.
"Uvek sam nekako u celoj toj priči videla kako ću biti majka dosta dece. E sad, nije to bio taj broj, na primer 11. To je otprilike bilo kao ono 'živeo kralj sa 7 sinova'. Naravno, tada sam mislila da je to mnogo lakše - da prosto na neki moj zvižduk svi sednu za sto i okupe se. Međutim, danas znam da to nije tako, ali i dan-danas mislim da nešto najlepše što jedna žena može da bude, bez obzira na profesiju, jeste da se ostvari kao roditelj. Rađanjem deteta rađamo ljubav sami sebi."
Prvo dete, kćerku Milicu, rodila je sa 25 godina, dok je najmlađi sin Đorđe stigao kada je imala 36 godina.
"Bilo me je sramota da izađem na ulicu"
Početak stvaranja velike porodice za Maju nije bio lak. Okolina je često reagovala sa nerazumevanjem, pa i teškim osudama koje su je u početku pokolebale.
"Tada je to nekako bila i neka vrsta tabu priče. Suočavala sam se sa raznim osudama i u tim trenucima bila sam uplašena i posramljena, razmišljajući da li možda radim nešto naopako. Čak mi je u nekim trenucima bilo sramota da izađem na ulicu jer sam doživljavala razne komentare: 'Šta će njima tolika deca, od čega misle da ih izdržavaju?' Bolelo me je to, kao da kada nas ima dosta treba po pravilu da budemo siromašni."
Prekretnica se dogodila kada je ojačala u veri i shvatila da želi da promeni sliku o velikim porodicama u javnosti.
"Odgovor na sve pronašla sam u veri. Želela sam da promenim tu sliku u javnosti jer postoji segment gde se velika porodica smatra siromašnom, neobrazovanom i sklonim samo problemima. Postoje problemi u svakoj kući, ali danas naš narod nestaje, sve nas je manje i ne smemo da dozvolimo da postanemo manjina u sopstvenoj zemlji. Velika porodica ne sme da bude socijalni problem, niti problem u državi koja nestaje, već simbol ove države."
Najteži udarac i reči koje su joj dale snagu
Najveći životni test za Maju bio je odlazak njenog supruga, koji je preminuo pre sedam i po godina. Pored nenadoknadivog gubitka, morala je sama da nastavi dalje i preuzme potpunu brigu o deci.
Prisećajući se trenutaka kada se sve slomilo na nju, Maja se podsetila reči svog ujaka dok je u suzama išla gradom:
"Jedanput sam baš bila mnogo uplašena i sve se tada nekako slomilo na meni. Išla sam baš od našeg hrama Svetog Save u Kraljevu ka gradu i nisam mogla da se smirim. Ja sam plakala celim tim putem, plakala, plakala... I tada sam svratila kod mog ujaka. Počela ja njemu da pričam i on je meni tada rekao jednu rečenicu koja je meni mnogo u životu značila. On je rekao: 'Majo, ti sada nemaš više pravo na svoj život trenutno, ti moraš da izvedeš decu na put. Moraš da budeš hrabra i sada samo gledaj pravo, idi i nemoj da se osvrćeš. Nemoj da plačeš, sve će da bude kako treba i samo napred'. Tih par reči koje je on meni rekao zaista su ostavile neki veliki znak, neke hrabrosti u meni. Kad uveče pogledam decu dok spavaju, shvatam koliko je moj krst zapravo lep."
O čudima i Božjoj pomoći u najtežim trenucima dodaje:
"Dešavalo se nama mnogo puta da ostanemo bez osnovnih sredstava za život, ali On je uvek uskakao i pomagao nam da to prevaziđemo. Kada smo bili u teškoj situaciji, sestra Nektarija iz manastira Žiča rekla mi je: 'Majo, kad više ne znaš šta ćeš da radiš, ti kaži: Bože, ja više ne znam, prepuštam moj život tebi.' I zaista je tako bilo, sve se posle toga samo uređivalo", rekla nam je Maja u podkastu "Hrabrija nego juče", a onda se prisetila i jednog Vaskrsa kad je praznik čekala praznog doma:
"Sećam se jednog Vaskrsa, bili smo baš onako bez ičega. I ja sam imala neku emisiju u Beogradu i čak sam bila i pozajmila novac da mogu da dođem. I posle te emisije mene ljudi zovu i čestitaju: 'Bravo, Majo, kao je odlična emisija bila...' Ja sedim na klupi i kažem: 'Bože, sutra će praznik a mi nemamo ništa kući, kako sad ja sve to da shvatim?' I kako sam ušla u autobus, mene zove baš sestra Nektarija iz manastira Žiča, koji zaista brine o nama i pomaže nam, i moje knjige se prodaju kod njih. I ona mene zove i kaže: 'Majo, doći će sutra naš radnik da vam donese sve što je vama potrebno za Vaskrs.' Gospod me uvek razuverio. Gospod kad da dete, on da i sve što treba uz dete, i on nas neće ostaviti."
Kako funkcioniše dom sa 11 dece?
Iako mnogi zamišljaju život u tako brojne porodici kao strog režim, kod Maje se sve zasniva na ljubavi, zajedništvu i razgovoru.
"Podelili smo poslove. Ružica je zadužena da ubacuje veš u mašinu i izbacuje, Miloš ide u prodavnicu, a Milica nam je glavni komandant za sve nas, ona komanduje kako će ko šta da radi. Moj treći sin je, kada smo se doselili u selo, video koliko se mučim oko drva za zimu i sam uzeo sekiru da ih cepa jer je želeo da mi pomogne. Video je koliko mi je teško i prihvatio tu odgovornost iako je bio mali", priča nam Maja sa suzama u očima.
Ne idemo u krevet dok ne razjasnimo sve
O večernjoj rutini koja okuplja celu porodicu i rešava sve nesuglasice, Maja kaže:
"Ja sam neko ko se uvek trudio da mnogo priča sa njima. Još kada se moj suprug upokojio, uveli smo pravilo da svako veče imamo razgovore. Svake večeri odvojimo sat vremena i pričamo o danu koji je protekao. Bez obzira na sve, čak i ako ja nisam kod kuće, ili moja Milica koja je na fakultetu, ili sin koji radi - u tom trenutku se svi uključimo! Razgovaramo o tome šta se dešavalo, ko je šta uradio, ko je kome šta prećutao... I naravno, oni svi odmah kažu: 'Nismo mi, nismo mi!' Dok sve to ne razmotrimo, ne idemo na spavanje. Tek kada sve rešimo, idemo da spavamo i svi moramo da oprostimo jedni drugima."
Priprema obroka
Priprema obroka i finansiranje velike porodice takođe traže veliku snalažljivost i rad:
"Naučila sam još dok su bili mali da spremam dosta hrane i da to radim brzo, ali i da od ničega napravim gomilu hrane. Ako za doručak spremamo jaja, kada smo svi kući, potrebno nam je otprilike nekih 30-ak komada. Ja se bavim pisanjem knjiga za decu i pesama i želela sam da radim nešto vezano za kuću. Smatram da ne treba da stvaramo socijalne slučajeve. Moja ideja je da država pomogne velikim porodicama da pokrenu neki svoj posao i žive od svog rada, a ne da se stalno daje socijalna pomoć, jer tako stvaramo društvo koje nije radno."
Poruka svim majkama
Maja Kovačević poručuje svim ženama koje se nalaze u teškim životnim situacijama da ne pokleknu pred strahovima i da se bore za svoju porodicu.
"Želela bih da im poručim da ne treba da se plaše, da budu hrabre i da ne smeju da dozvole da išta bude iznad ljubavi koju nose u svom srcu. Čak i kad vas neko povredi ili ostavi, nemojte se plašiti. Treba da budemo hrabri pred životom, jer samo ljubav može da spasi čoveka, samo ljubav može da spasi ženu i ta ljubav je jedina istina na ovoj zemlji."
BONUS VIDEO: