Vera Korkina je 1989. godine saznala da nosi sijamske bliznakinje i odlučila da iznese trudnoću bez obzira na izazove. Operacija razdvajanja obavljena je sa velikim uspehom, uprkos visokim rizicima, i omogućila devojkama da nastave svoj život odvojeno.
Krajem 1989. godine, Vera Korkina iz ruskog grada Čeljabinska saznala je vest koja joj je u početku unela ogromnu radost u život – bila je trudna. Poput svake buduće majke, zamišljala je prve korake, osmehe i trenutke sa bebom. Međutim, sreća je ubrzo ustupila mesto dubokoj zabrinutosti zbog teške sudbine.
Tokom ultrazvuka, lekar je naglo uozbiljio izraz lica. Posle kratkog konsultovanja sa kolegama, saopštio joj je šokantnu vest – nosi sijamske bliznakinje.
Za Veru nije bilo dileme. Bez obzira na rizike, odlučila je da trudnoću iznese do kraja: „Nosiću ih i rodiću – šta god da bude“, rekla je odlučno.
Devojčice su rođene 9. aprila 1990. godine. Vera im je dala imena Ana i Tatjana, po babicama koje su je porodile. Svaka je imala oko dva kilograma, a bile su spojene u predelu stomaka i delile su jednu jetru. Iako im život odmah po rođenju nije bio ugrožen, lekari su bili suočeni s velikom neizvesnošću – operacije razdvajanja sijamskih blizanaca tada su bile izuzetno rizične.
Dok su Ana i Tanja bile u inkubatoru, njihovu priču je iz senke pratio hirurg dr Lev Novokreščenov iz Čeljabinska. Imao je ideju kako bi operacija mogla da se izvede, ali nije želeo prerano da daje lažnu nadu. Ipak, ubrzo je odlučio da svoju zamisao podeli sa Verom. Objasnio joj je da operacija nosi brojne rizike, ali da postoji mogućnost uspeha – ako devojčice dočekaju bar tri meseca starosti.
Porodica je odlučila da čeka. Međutim, sudbina je imala drugačije planove. Sa nepuna dva meseca, analize krvi pokazale su pogoršanje zdravstvenog stanja i lekari više nisu imali vremena. Operacija je zakazana.
Intervencija je trajala satima. Svaki rez, svaka žila bila je pitanje života i smrti. Na kraju – uspeh. Devojčice su razdvojene i stabilne.
Ana i Tanja do svoje trinaeste godine nisu znale da su bile sijamske bliznakinje. Majka im je govorila da su ožiljci na stomaku posledica obične operacije. Tek kao tinejdžerke saznale su istinu – i bile duboko potresene, ali i zahvalne.
U detinjstvu su bile kao preslikane: ista odeća, iste frizure, čak i iste rečenice. Gotovo da su disale kao jedno. S godinama su razvijale različite osobine i interesovanja, ali su ostale izuzetno bliske.
Majka Vera bila je stub porodice. Otac je, nažalost, napustio porodicu čim je saznao dijagnozu. Povremeno se pojavljivao posle operacije, ali je bio agresivan i kontakti su brzo prekinuti.
Danas, kada imaju 35 godina, Ana i Tatjana i dalje dele neraskidivu vezu. Čuju se svakog dana i često osećaju jedna drugu – kao da su još uvek povezane.
Najneobičniji trenutak dogodio se kada je Ana ostala trudna. Tanja, iako nije očekivala bebu, počela je da oseća gotovo iste simptome – mučninu, vrtoglavicu, oticanje nogu. Kada su počeli porođajni bolovi, i sama je osetila bolove u telu.
„Kao da sam i ja rađala, iako sam samo sedela pored nje“, rekla je Tanja uz osmeh. Ana je 15. aprila donela na svet ćerku Darinu, a pre toga, 2022. godine, rodila je sina Timura. U oba slučaja, sestra je bila uz nju – fizički i emotivno.
Put do majčinstva nije bio lak. Ana je imala problem sa jajovodima i dugo nije mogla da zatrudni. Najveći strah osećala je na ultrazvuku – svaki put ju je progonila misao da će čuti ono isto što je nekad čula njena majka: „Nosite sijamske blizance.“
„Lekari su morali da me smiruju. Imala sam ogroman strah. Pol deteta mi nikad nije bio bitan – samo zdravlje“, priznala je Ana.
Nažalost, dr Lev Novokreščenov, lekar koji im je spasao život, nije dočekao da vidi kako Ana postaje majka. Ipak, njegova ćerka, koja je i sama lekar, i danas je u kontaktu sa Anom i Tanjom – kao simbol lekarskog nasleđa i ljudske povezanosti. Pročitajte i koja je najtužnija kuća na svetu.
BONUS VIDEO:
Tekst: Blic / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić