Pijanistkinja Jovanka Višekruna Janković nosilac je prestižnog francuskog Ordena umetnosti u rangu viteza za doprinos umetnosti i kulturi, a podrška mladim talentima kojoj se kao umetnik i pedagog posvetila ima širi društveni značaj. Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, usavršavala se na Akademiji Franc List u Budimpešti, a potom u poznatom umetničkom centru Banff u Kanadi. Nakon ostvarene međunarodne karijere osnovala je umetničku asocijaciju ArtLink i ArtLink festival čiji je umetnički direktor 15 godina. Otmena i harizmatična umetnica u ciklusu intervjua “Jake žene Beograda” magazina “Lepa&Srećna” otkriva kakva je misija umetnosti danas u svetu, šta je to što Beograđanke čini jakima i kakav je izazov danas biti žena umetnica.

Vi ste nosilac prestižnog francuskog Ordena umetnosti u rangu viteza za doprinos umetnosti i kulturi – kako se postaje dama vitez odnosno koji put jedan umetnik i stvaralac treba da pređe da bi njegov rad bio međunarodno prepoznat i priznat?

Orden viteza umetnosti i slova dodeljen mi je od strane Ministarstva za kulturu Francuske 2017. godine, za moj poseban doprinos promociji i ulaganju u razvoj muzičkih talenata i mladih umetnika. Ovo priznanje me je vrlo obradovalo, pre svega zato što su jedna zemlja sa tradicijom i njena Institucija kulture prepoznale moje dugogodišnje zalaganje na ovom polju, i to nagradila.

S obzirom na to da sam i sama muzičar – pijanista, koji je u svojim ranim godinama suočavao sa brojnim izazovima na koje mlad talentovan umetnik nailazi u svom profesionalnom razvoju, a nije uvek nužno shvaćen i na pravi način podržan, osetila sam potrebu da osnujem asocijaciju koja će podići ovaj važan aspekt ličnog umetničkog razvoja, sa značajnim potencijalom za mnogo širi uticaj na društvo, na jedan organizovaniji nivo.

Mislim da je moja motivacija bila dvostruka i kao umetnika, i kao pedagoga da se kroz sve ovo godine borim za kreativnost i talenat, kao svojevrstan dar i blago koje treba negovati i očuvati i za profesiju kao takvu, koja nije laka, pogotovo na ovim prostorima.

Imala sam sreću da sam svih ovih godina sarađivala sa divnim umetnicima i mladim i veoma ostvarenim, svetski priznatim i da je iza mene veliki broj koncerata i u zemlji i u inostranstvu. Među njima značajno mesto zauzimaju koncerti koje su podržavale značajne francuske i evropske institucije kao što su Mecenat Societe Generale, Muzički centar Invalida, Francuski institut u Srbiji, Evropska asocijacija festivala, mnogobrojni festivali, kulturni centri, vlade mnogih evropskih zemalja. A glavni pokretački faktor je inspiracija, zaljubljenost u muziku kao neiscrpan izvor ideja.

Osnivač ste i direktor asocijacije ArtLink koja u fokusu ima otkrivanje i promociju talenata u muzičkoj umetnosti – šta je osobeno za vaše udruženje i rad što vas izdvaja od ostalih?

Mislim da je ArtLInk jedna od prvih ako ne i prva asocijacija na ovim prostorima koje je postavila za svoj cilj - promociju najboljih mladih umetnika iz Srbije i regiona i njihovo pozicioniranje na evropskoj i međunarodnoj sceni. Takođe, mislim da je naša inicijativa za uspostavljenjem saradnje među muzičarima u regionu, bila jedna od prvih sa projektom NORBAL - nordijsko - balkanski kamerni orkestar, koji smo radili sa našim nordijskim prijateljima i čiji je umetnički direktor bio sadašnji direktor Festivala u Bergenu, Anders Bajer.

Iz ovog projekta izrasla je i Kamerata Balkanika, regionalni orekstar mladih muzičara sa Balkana, koji danas sa ponosom predstavljamo i koji nastupa sa velikim svetskim imenima. Tu je naravno i ArtLink festival mladih talenata kao i ArtLink nagrada za najperspektivnijeg mladog umetnika u Srbiji, koju dodeljujemo od 2005. godine.

Koje je mesto kulture i umetnosti u savremenim globalnim društvenim trendovima - kakva je njena misija danas?

Mesto kulture u savremenim globalnim trendovima u razvijenim zemljama je vrlo važno. Kreativnost i talenat su danas u funkciji održivog razvoja i kreativnost ima važno mesto u mnogim oblastima. Takođe, umetnici su danas ti koji prenose važne poruke ne samo o pitanjima umetnosti, nego mnogo važnijim temama i pitanjima vezanim i za opstanak društava i civilizacije uopšte. Savremena umetnost danas tesno je povezana sa svim tokovima i sferama ljudskog postojanja. Meni je žao, što u društvima koja nisu toliko razvijena, svest o tome ne postoji i što takva društva nisu u mogućnosti da ovoj temi daju značaj koji zaslužuje. Mislim da je kod nas ova tema više nego važna, i da kultura i umetnost, odnosno kreativci koji imaju slobodan duh i slobodnu misao, moraju dobiti više prostora za svoje delovanje.

Povezane vestiMIA MEDAKOVIĆ TOPALOVIĆ: ni iz čega stvaram najbolje

Ovaj intervju je iz ciklusa "Jake žene Beograda" – šta je to što naše žene čini jakima?

Beograd – grad u kome sam rođena, koji je utkan u moje životne priče smeštene u beogradske kutke, iznedrio je mnogo sjajnih žena, od kojih neke i lično poznajem. One su za mene sve ono što simbolizuje duh ovog grada, najlepše od istorije, stila i kulture. To su dame sa stilom, dame sa stavom, ličnosti koje dostojanstveno žive svoje profesionalne i privatne živote, u ovom gradu, u kome nije uvek lako biti dama, i snagom svog duha i karaktera zrače tim posebnim sjajem, meni prepoznatiljivim. Mislim da bih uvek i svuda u svetu, mogla da prepoznam takvu jednu Beograđanku iz daleka.

Da li je pozicija žene u umetnosti danas značajnija u odnosu na prošlost kada su muškarci bili daleko dominantniji kao stvaraoci?

Uvek je bilo veoma zahtevno i izazovno biti žena umetnica, što svedoče mnoge priče iz života slavnih umetnica iz prošlosti. Naravno godinama, taj položaj se menjao u nekim formalnim aspektima, ali suštinski mislim da je podjednako teško i danas za ženu da zadovolji visoke profesionalne i umetničke standarde i da bude ostvarena i u nekim drugim ulogama u porodici i kao majka. Umetnost traži mnogo odricanja, traži bezuslovnu slobodu, mnogo vremena posvećenog sebi, svom usavršavanju, promišljanju, razmišljanju, radu u samoći. Sve je to teško ženi sa mnogo uloga da priušti sebi. Potrebno je da ima mnogo podrške i razumevanja u svom okruženju i snažnu i nepokolebljivu volju i želju da živi tu svoju umetnost.

Izvor: Lepa&Srećna