Ranije se podrazumevalo da se, osim uz voljenu osobu, nova godina dočekuje i sa prijateljima. Nije bilo važno da li "najluđu" noć proslavljate u restoranu, diskoteci, na žurki, planini ili nekoj drugoj destinaciji, već da ste u društvu dragih osoba.

Da tačno u ponoć zagrlite prijatelje i nazdravite im šampanjcem. Čini se da su se u međuvremenu prioriteti promenili, pa im najčešće Novu godinu čestitamo šturom SMS porukom ili putem društvenih mreža. Tek da se kaže da ih nismo zaboravili.

Zašto sve više parova "najluđu noć" provodi udvoje, bez prijatelja? Šta se promenilo i kada smo postali takvi? Psiholog Milica Zarin ističe da je mnogo razloga zašto se partneri odlučuju da novogodišnje praznike provedu sami, a jedan od najvažnijih je to što ljudi danas imaju veći izbor i mogućnost da otputuju.

- Danas je jednostavnije i jeftinije otići na putovanje, a zahteva i manje angažovanja (autobuske linije, avio-karte, viza) i novca nego pre 10 i 20 godina - kaže za "Život plus" Milica Zarin. - Teško je generalizovati, ali istina je da smo se nekada više družili i bili okrenuti jedni drugima. Mnogo toga se promenilo, ali ne mora da znači da je to nužno loše. Možda smo tada preterivali i možda je baš ovo optimalna mera?

I danas imate primere pojedinaca i parova koji su vrlo društveni, socijalno angažovani, okrenuti prijateljima, porodici i uključeni u socijalnu mikrosredinu, ali su svesni da im prija i kada se sklone od većeg broja ljudi. Godi im da otputuju sami ili da proslave nešto udvoje, pa ne možemo da kažemo da su socijalno otuđeni. Naravno, postoje parovi koji su okrenuti samo sebi, ne druže se sa drugima i nisu socijalno angažovani. Tako funkcionišu. Ne nedostaju im drugi ljudi i to je sasvim O.K.

Istina je da emotivni partneri sve manje imaju vremena da budu zajedno, pa su praznici, poput dočeka Nove godine, prilika za to. Da li je to danak savremenom stilu života koji vodi ka otuđenosti?

- Svedoci smo brzog tempa života, ali budući da nam to nije baš "nametnuto", sami doprinosimo takvom "haosu". To nam postaje izgovor za sve, pa i za druženje. Slobodno vreme nam je dragoceno i biramo da ga, pre svega, provedemo sa partnerom. To je prilika da se partneri posvete jedno drugom i nadoknade zajedničko vreme koje ne uspevaju uvek da nađu. Savremen način života jeste naporan i brz, ali u velikoj meri ga i sami takvim stvaramo i održavamo. Često se kao razlog za to što se ne družimo i ne negujemo poznanstva navodi savremeni tempo života. Ali ako želite da se vidite sa nekim, svakako ćete naći vremena. Možda ne danas i ove nedelje, ali za mesec ili dva sigurno.

Koja je optimalna distanca 

Da li se ljudi rukovode time da im niko nije potreban, jer imaju jedno drugo? Sagovornica "Života plus" naglašava da postoje parovi koji tako funkcionišu. Upućeni su jedno na drugo koliko im obaveze dozvoljavaju i niko ne može da uđe u njihov svet.

Neki parovi po takvom obrascu funkcionišu gotovo ceo život i često je to povezano sa karakternim crtama ličnosti. Za mlade ljude ili one koji su tek ušli u vezu ili brak je očekivana velika upućenost jednog partnera na drugog. Kasnije, tokom sazrevanja, stvaraju "optimalnu distancu". Dakle, suživot i funkcionisanje u paru, ali uz očuvanje individualnih granica.

- Tada se obično postave dobre osnove socijalnog funkcionisanja, odnosno održavanja kontakata i bliskosti sa značajnim ljudima van aktuelne veze - ističe naša sagovornica. - Ali kod parova to često postane problem kada se ne stvori optimalna distanca, kada postaju svet za sebe, svet "van sveta".

U patološkim odnosima se dešava da jedan partner insistira na otuđenosti od drugih ljudi, pod izgovorom da je to prava ljubav i dokaz ljubavi, dok ovom drugom to ne prija i nastaju problemi. Onaj, kojem to ne prija, pokušava da nađe rešenje - laži, prevare ili raskidi.

Najlošija i najopasnija varijanta ovog scenarija je da otuđenost parova od okoline postaje moćan prostor za manipulaciju i stvaranje "toksičnih" i nezdravih odnosa između dvoje ljudi. Često se dešava da kada partner shvati da je u patološkoj vezi, već je prekinuo kontakte sa bliskim ljudima, pa nema od koga da traži pomoć, što drugom partneru daje prednost u manipilisanju.

Psiholog Milica Zarin smatra da ponekad nije loše da budemo dovoljni sebi. Zrelost između ostalog podrazumeva da živimo na svoj račun i uživamo u onome što jesmo, bez stalnih ciljeva i uslovljavanja drugih. Ipak, niko ne može da živi sam i mnogo je razloga zašto su nam neophodni drugi ljudi. Umetnost je naći optimalnu meru između sebe, partnera, i soba koje nam znače.

Gde je nestala novogodišnja čarolija i radovanje praznicima koje ćemo provesti sa dragim osobama? Ili je sve manje stvari koje mogu da nas obraduju?

- Ne smemo ignorisati činjenicu da smo se u svakom smislu "ulenjili". Prednost savremenog doba jeste da nam je veliki broj stvari dostupan na jedan "klik" i "tač": da jednim emotikonom možemo nekome da pokažemo kako se osećamo, a nekada su se kupovale razglednice, pisma ili čestitke i slale poštom. Na drugi kraj zemljine kugle možemo da pošaljemo fotografiju onog trenutka kada je napravimo, a nekada smo u fotoaparatu imali ograničen broj fotografija i nismo mogli da ih vidimo dok ne razvijemo film. Novogodišnja čarolija je u nama, kao i radovanje praznicima. Mi odlučujemo o tome šta može da nas obraduje. Pođimo od sebe i uložimo napor da za doček Nove godine budemo radosni, bez obzira na to da li smo sami, sa partnerom, društvom, kod kuće, u kafani, na planini, na ulici, u drugoj zemlji, u pidžami ili bleštavoj haljini.

Zašto nam je teško da izađemo iz zone komfora

S obzirom na to da nam je život umnogome olakšan tekovinama savremenog života, sve nam je teže da izađemo iz zone komfora u najbanalnijem smislu, pa biramo da ostanemo kod kuće, uz TV, mobilni telefon...

- To je uglavnom čisto gubljenje vremena i otklon od života i stvarnosti - naglašava psiholog. - Onda nismo zadovoljni i još manje imamo volje da se družimo i viđamo sa drugima i tako u krug. Zbog toga što nam je sve olakšano, svakodnevno manje ulažemo napora (to se odnosi na generacije koje su iskusile ove "napore", oni mlađi to ne mogu ni da zamisle), iz čega proizilazi i određena vrsta "lenjosti" za organizovanje druženja.

Tekst: Slavica Dobrosavljević

Izvor: Novosti