#TISIBITNA: karantin nije skrovište za nasilje

Sakrivanje lica, modrica, ožiljaka i svega što predstavlja posledicu nasilja, žene obično vešto skrivaju pri svakom izlasku iz kuće. Koliko puta ste primetili ženu sa naočarima za sunce na nekom svečanom događaju koji se događa u večernjim satima? Sigurno ste i vi, kao i mnogi, bili nesvesni mogućnosti da se ispod njih krije lice koje je pretrpelo fizičko nasilje.
Sada, tokom izolacije, žrtve nasilja su možda oslobođene skrivanja, ali njihove misli su natrpane ogromnim opterećenjem i večitim pitanjima: „Gde mogu da se sklonim?“, „Koliko će ovo trajati?“, „Postoji li u vanrednoj situaciji mesto na kojem mogu boraviti?“…

Uvek je pravo vreme da ne ćutiš - rečenica je kojom žrtvama nasilja želimo da skrenemo pažnju. Rečenica je kojom podsećamo sve žrtve nasilja da ni u doba pandemije virusa i zahteva za samoizolacijom ne treba da ćute. Rečenica je koja ohrabruje sve žrtve činjenicom da nadležne institucije i sigurne kuće i dalje nesmetano obavljaju svoj posao.

Mnogi stručnjaci objašnjavaju večiti fenomen koji ističe da je gotovo svaku žrtvu nasilja sramota fizičkih posledica, da krivicu prebacuju na sebe, štite nasilnika iz straha koji ne izbija iz njih. Ipak, vreme je da strah preovlada hrabrost.