Već sa tri ili četiri godine vaš mališan može početi da vežba, da se igra i druži u školicama sporta, pa će kada pođe u školu biti spreman da trenira ono što želi.
Sportska takmičenja i uspesi naših sportista kod dece bude želju da se i sama bave sportom, a kod roditelja ambiciju da jednog dana i njihovo dete donese kući medalju kojom će se oni ponositi. Aktuelni šampioni i njihov status u društvu često utiču na izbor sporta, pa su mnoga deca poželela da udaraju lopticu reketom. To, nažalost, nije uvek i najbolje jer često usledi razočaranje. Dete nije mali čovek, već ima svoje specifične potrebe. Među njima je i mnogo više vremena provedenog u kretanju, što je jedan od najvažnijih faktora zdravlja. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju telesne i psihičke veštine. Većina njih tu svoju potrebu zadovoljava kroz igru, ali je sve više mladih koji se rano usmere na određenu vrstu sporta i počnu intenzivan trening, a sve radi takmičenja.
PROČITAJTE JOŠ: HIPERAKTIVNOST: MODERNA DIJAGNOZA ili ozbiljan poremećaj? Kako da prepoznate da li dete ima stvaran problem ili je samo razmaženo
Da bi zdrave navike stekli još u detinjstvu, mališane treba najpre upoznati sa sportom kroz igru i druženje, što će koristiti njihovom rastu i razvoju. O značaju školica sporta i vrstama fizičke aktivnosti u odnosu na uzrast, razgovarali smo s Vladom Petrovićem, profesorom sporta.
- Da bi se dete bavilo sportskom aktivnošću u određenoj grupi, potrebno je da ima dovoljnu koncentraciju i pažnju na treningu. U zavisnosti od individualnog razvoja, to je najčešće između treće i četvrte godine. Tu su bitni senzitivni periodi kod dece do šeste godine, jer je jedino tada moguće uticati na razvoj koordinacije i pojedinih motoričkih sposobnosti. Deca su tada vođena unutrašnjim podsticajima i u tom periodu s lakoćom i velikim interesovanjem usvajaju nove veštine. Mališane motivišu roditelji, trener, ali i celo njihovo okruženje i zato je bitno da svi u tome budu složni. Detetu treba nametnuti sport, objasniti zašto je dobar i šta može očekivatie od njega - ističe naš sagovornik.
PROČITAJTE JOŠ: 5 ZNAKOVA DA JE VAŠE DETE POSTALO ZAVISNO OD IGRICA: koliko treba ograničiti igrice i kako lečiti zavisno dete
Najčešća roditeljska greška je rano usmeravanje deteta na određen sport, pošto veruju da će njegovi rezultati biti bolji ako ranije počne da ga trenira.
- U tom slučaju dete ne dobije dobru motoričku bazu, koja je neophodna za postizanje maksimalnih rezultata kasnije, u periodu sportske zrelosti. Dete treba posmatrati, uočiti koja se sposobnost kod njega razvija i ponuditi mu dodatni podsticaj. Pre treće ili četvrte godine mališani ne mogu da se bave sportskim aktivnostima u grupi jer su suviše mala i ne shvataju sport kao igru. Zato im se preporučuju razni načini kretanja kroz igru, kupanje u bazenu, fina motorika rukama i nogama, zato što podstiču psihomotorni razvoj i aktivan razvoj karakteristika kretanja - objašnjava Petrović.
Mališani će najlakše zavoleti sport kroz igru, a to je upravo i metod kojim se rukovode školice sporta.
- Školica sporta je bitna zato što se deca kroz igru i sport pravilno razvijaju. Ona nisu svesna da su na treningu i pod obavezom, nego dolaze na čas da se igraju i uživaju. To treneru omogućava da kroz metod igre s njima radi vežbe za pravilno držanje tela, prevenciju deformiteta, razvoj motorike i koordinacije. Noseći element je igra, ali ne bez ikakvog cilja, već igra koja prožima svaki trenutak treninga i ima određen cilj i željeni ishod. Uz hodanje, trčanje, skakanje, plivanje i sve druge prirodne oblike kretanja, mališani se igraju, na primer, štafete i igara na poligonu, a sve sa ciljem zabave i druženja. Deca se na taj način socijalizuju i razvijaju interesovanje i ljubav prema sportu - navodi naš sagovornik.
KOJE VEŽBE SE PREPORUČUJU NAJMLAĐIMA PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI
