Sportska takmičenja i uspesi naših sportista kod dece bude želju da se i sama bave sportom, a kod roditelja ambiciju da jednog dana i njihovo dete donese kući medalju kojom će se oni ponositi. Aktuelni šampioni i njihov status u društvu često utiču na izbor sporta, pa su mnoga deca poželela da udaraju lopticu reketom. To, nažalost, nije uvek i najbolje jer često usledi razočaranje. Dete nije mali čovek, već ima svoje specifične potrebe. Među njima je i mnogo više vremena provedenog u kretanju, što je jedan od najvažnijih faktora zdravlja. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju telesne i psihičke veštine. Većina njih tu svoju potrebu zadovoljava kroz igru, ali je sve više mladih koji se rano usmere na određenu vrstu sporta i počnu intenzivan trening, a sve radi takmičenja.
PROČITAJTE JOŠ: HIPERAKTIVNOST: MODERNA DIJAGNOZA ili ozbiljan poremećaj? Kako da prepoznate da li dete ima stvaran problem ili je samo razmaženo
Da bi zdrave navike stekli još u detinjstvu, mališane treba najpre upoznati sa sportom kroz igru i druženje, što će koristiti njihovom rastu i razvoju. O značaju školica sporta i vrstama fizičke aktivnosti u odnosu na uzrast, razgovarali smo s Vladom Petrovićem, profesorom sporta.
- Da bi se dete bavilo sportskom aktivnošću u određenoj grupi, potrebno je da ima dovoljnu koncentraciju i pažnju na treningu. U zavisnosti od individualnog razvoja, to je najčešće između treće i četvrte godine. Tu su bitni senzitivni periodi kod dece do šeste godine, jer je jedino tada moguće uticati na razvoj koordinacije i pojedinih motoričkih sposobnosti. Deca su tada vođena unutrašnjim podsticajima i u tom periodu s lakoćom i velikim interesovanjem usvajaju nove veštine. Mališane motivišu roditelji, trener, ali i celo njihovo okruženje i zato je bitno da svi u tome budu složni. Detetu treba nametnuti sport, objasniti zašto je dobar i šta može očekivatie od njega - ističe naš sagovornik.
PROČITAJTE JOŠ: 5 ZNAKOVA DA JE VAŠE DETE POSTALO ZAVISNO OD IGRICA: koliko treba ograničiti igrice i kako lečiti zavisno dete
Najčešća roditeljska greška je rano usmeravanje deteta na određen sport, pošto veruju da će njegovi rezultati biti bolji ako ranije počne da ga trenira.
- U tom slučaju dete ne dobije dobru motoričku bazu, koja je neophodna za postizanje maksimalnih rezultata kasnije, u periodu sportske zrelosti. Dete treba posmatrati, uočiti koja se sposobnost kod njega razvija i ponuditi mu dodatni podsticaj. Pre treće ili četvrte godine mališani ne mogu da se bave sportskim aktivnostima u grupi jer su suviše mala i ne shvataju sport kao igru. Zato im se preporučuju razni načini kretanja kroz igru, kupanje u bazenu, fina motorika rukama i nogama, zato što podstiču psihomotorni razvoj i aktivan razvoj karakteristika kretanja - objašnjava Petrović.
Mališani će najlakše zavoleti sport kroz igru, a to je upravo i metod kojim se rukovode školice sporta.
- Školica sporta je bitna zato što se deca kroz igru i sport pravilno razvijaju. Ona nisu svesna da su na treningu i pod obavezom, nego dolaze na čas da se igraju i uživaju. To treneru omogućava da kroz metod igre s njima radi vežbe za pravilno držanje tela, prevenciju deformiteta, razvoj motorike i koordinacije. Noseći element je igra, ali ne bez ikakvog cilja, već igra koja prožima svaki trenutak treninga i ima određen cilj i željeni ishod. Uz hodanje, trčanje, skakanje, plivanje i sve druge prirodne oblike kretanja, mališani se igraju, na primer, štafete i igara na poligonu, a sve sa ciljem zabave i druženja. Deca se na taj način socijalizuju i razvijaju interesovanje i ljubav prema sportu - navodi naš sagovornik.
Izuzetno je važno da se sve aktivnosti prilagode uzrastu. Kod mlađeg predškolskog uzrasta vežbe se zadaju kroz igru, priču, bajku ne bi li im bile zanimljivije za savladavanje, dok deca starijeg predškolskog uzrasta najviše vole vežbe kroz nadmetanje i takmičenje.
PROČITAJTE JOŠ: Neobična imena osvojila roditelje u Beogradu i Novom Sadu: ovo su najpopularnija imena za dečake i devojčice u Srbiji
- Za najmlađi uzrast preporučuju se vežbe imitacije raznih životinja kroz različite oblike kretanja, motorički poligoni (čučni, skoči, pređi, preskoči, provuci, guraj, baci, kolut, kotrljanje). Kod tog uzrasta antropomotoričke dimenzije (brzina, gipkost, koordinacija, izdržljivost, ravnoteža, snaga) razvijaju se kroz osnovne oblike kretanja, a ne u okviru specifičnih vežbi. Preporučuju se od dva do tri treninga nedeljno, jer deca u toku dana imaju dovoljno ostalih fizičkih aktivnosti u vrtiću ili kod kuće s roditeljima. Kod dece starijeg predškolskog uzrasta radi se najviše na razvijanju koordinacije pokreta, ali pritom ne zapostavljajući ostale antropomotoričke dimenzije - kaže Petrović.
Za bavljenje određenom vrstom sporta poput fudbala, košarke, odbojke treba sačekati da mališan napuni bar sedam godina.
– Dete ne bi trebalo da trenira neki sport pre polaska u školu i bez postavljene osnovne baze za bavljenje sportom, a to se upravo postiže u školici sporta. Deca stiču motoričku bazu, a kroz igru uče i stvaraju odnos pripadnosti timu i prihvataju pobede i poraze – zaključuje Vlada Petrović.
Tekst: Vanja Ostojić
Izvor: Lepa & Srećna
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.