Da li je vaše dete neposlušno, primećujete da ne može da miruje ni pet minuta, ništa mu ne drži pažnju, a učiteljica se stalno žali na njega? Brinete se i razmišljate da li i ono ima „tu modernu” hiperaktivnost o kojoj svi pričaju poslednjih godina, a možda je samo reč o nestašlucima i nevaspitanju. U čemu je razlika? 
Da li je to poremećaj modernog doba, pa su sva deca odjednom postala hiperaktivna, koji faktori utiču na njegovo pojavljivanje i kako pomoći detetu ‒ objasnila nam je Katarina Veselinović, pedagog.

PROČITAJTE JOŠ: POTRESAN VIDEO SNIMAK AUTISTIČNOG DETETA: ovo su prvi znakovi da dete boluje od autizma (VIDEO)

Deca u toku razvoja imaju periode kada su nestašna, neka više, neka manje, ali se postavlja pitanje gde je granica između neposlušne dece ili one za koju kažemo da su nevaspitana, i dece s razvojnim poremećajem. Često možemo čuti da se nevaspitano dete okarakteriše kao hiperaktivno, i obrnuto - dete koje ispoljava hiperaktivno ponašanje etiketira se kao bezobrazno, agresivno ili nemirno. Ako je dete u jednom periodu odrastanja impulsivno, živahno i puno energije, to još uvek ne znači da je hiperaktivno. Deficit pažnje sa hiperaktivnošću, poznat i kao ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) jeste poremećaj koji odlikuju nestabilna pažnja, impulsivnost i hiperaktivnost. Neke od ovih osobina mogu imati i ispoljavati sva deca, ali za razliku od njih, hiperaktivna deca ih imaju sve tri i ispoljavaju ih veoma izraženo i svakodnevno - ističe pedagog.

Šta tačno prouzrokuje pojavu ovog razvojnog poremećaja, još uvek nije ustanovljeno, a stručnjaci zastupaju stav da je najverovatnije reč o sadejstvu više faktora.

- Hiperaktivnost nije razvojna faza koju će dete samo od sebe prerasti i svakako nije posledica neadekvatnog roditeljskog vaspitanja, prekomernog gledanja crtanih filmova ili igranja igrica, ali sve zajedno može uticati na ispoljavanje i intenzitet simptoma koji prate taj poremećaj - objašnjava naša sagovornica.

U poslednje vreme sve više slušamo o tome, pa nam se čini kao da je reč o nekon modernom poremećaju, koji u vreme kad smo mi bili deca nije postojao.

- ADHD nije moderan poremećaj, već datira još iz 19. veka. Tokom godina hiperaktivnost se različito definisala, ali je i ranije postojala, u manjoj meri, ili se u manjoj meri na nju obraćala pažnja, pa se u skladu s tim i ređe dijagnostikovala. Danas statistička istraživanja pokazuju da je sve veći procenat dece s tom dijagnozom, kao i da se tri puta češće javlja kod dečaka (impulsivnost i hiperaktivnost), nego kod devojčica (deficit pažnje). Simptomi se pojavljuju pre sedme godine, ali se najčešće otkriva pri polasku u školu, kada se od deteta zahtevaju određena disciplina i strpljenje- navodi pedagog.

KAKO SE PONAŠATI PREMA HIPERAKTIVNOM DETETU PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI

PageBreak

Osim viška energije koju ne znaju kako da potroše, hiperaktivna deca se vrpolje, ne mogu mirno da sede, ustaju za vreme časa, nestrpljiva su.

- Deca sa ADHD poremećajem su uznemirena i dezorganizovana, impulsivna, što dovodi do teškoća u društvenim kontaktima i situacijama – neprestano ometaju druge, ne mogu da sačekaju svoj red, brbljivi su te drugima upadaju u reč, za sve uvek imaju komentar, odgovoriće na pitanje ishitreno i pre nego što ga izgovorite do kraja. Deficit pažnje ispoljava se kroz zaboravljanje dnevnih aktivnosti, gubljenje stvari, teškoće u održavanju pažnje na časovima i u igri; dete ne uspeva da usmeri pažnju na detalje i lako je odvuče neki spoljni stimulans - ističe Veselinovićeva

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA VASPITATE MENTALNO JAKU DECU: ovo NE SMETE da radite, roditelji!

Prvi korak je svakako svest roditelja o tome da dete ima problem. Stoga je adekvatno ophođenje i ponašanje porodice i okruženja ključno.

– Pre svega, veoma je važno razumeti takvo dete i s njim biti strpljiv, otvoreno mu pokazivati ljubav i podršku. To ne znači da ga treba previše štititi i svako njegovo ponašanje pravdati hiperaktivnošću, već mu omogućiti pravu meru podsticaja i ograničenja. To praktično znači više pohvala i to čim nešto dobro uradi, a manje kritike. Roditelji bi trebalo da pomognu detetu da uvede red u svakodnevicu. Možete zajedno napisati podsetnik, raspored aktivnosti kog će se ono pridržavati. Postavite mu jasne granice, objasnite šta tačno očekujete od njega, koja su pravila i ta rutina će mu pružiti sigurnost. Izbegavajte naredbe tipa budi dobar, time ćete ga samo zbuniti, već mu jasno recite šta tačno treba da uradi, to jest koje ponašanje je prihvatljivo, a koje ne. Pritom budite strpljivi i ne očekujte promenu ponašanja odmah. Nije moguće odjednom promeniti svako nepoželjno ponašanje, pa se usredsredite na nekoliko obrazaca ponašanja i u tome budite istrajni – savetuje pedagog Katarina Veselinović.

Da bi se potrošio taj višak energije, razvijala disciplina i usmeravala pažnja, preporuka je da se  hiperaktivna deca bave sportom.

– Razgovarajte s detetom i na osnovu njegovih interesovanja i sposobnosti izaberite sport ili neku drugu aktivnost kojom bi moglo da se bavi. Možda će mu u početku biti teško jer se takva deca malo teže prilagođavaju i uklapaju u novu sredinu. Impulsivna su, žele da u svemu budu prva, što može izazvati otpor kod druge dece u timu ili razredu. Zato im je potrebna dodatna podrška roditelja i trenera da bi korigovala svoje ponašanje – savet je pedagoga.

Tekst: Vanja Ostojić

Izvor: Lepa & Srećna