U organizaciji magazina Lepa&Srećna održana je Ženska šetnja Beogradom, inspirativno putovanje kroz grad, vreme i priče o znamenitim Srpkinjama koje su pomerale granice. Gošće su bile ispunjene dobrom energijom, smehom i radoznalošću, dok se druženje pretvaralo u pravo malo putovanje kroz istoriju, ali i kroz međusobno povezivanje i razmenu inspiracije.
Magazin „Lepa&Srećna“ organizovao je 26. marta posebno druženje namenjeno odabranim damama, šetnju kroz Beograd posvećenu ženama koje su svojim životom, talentom i hrabrošću ostavile neizbrisiv trag u našoj istoriji. U opuštenoj, veseloj i nadahnjujućoj atmosferi, ova šetnja prerasla je u mnogo više od događaja, to je bilo iskustvo koje se pamti. Kao da je i sam grad učestvovao u ovom posebnom druženju, svaka stanica na ruti donosila je novu priču, dok su učesnice zajedno otkrivale koliko su snažne i važne ženske priče utkane u identitet naše zemlje. Uz razmenu utisaka, fotografije i trenutke koji se ne zaboravljaju, druženje je proteklo u duhu zajedništva, podrške i istinske ženske radosti. Ovaj događaj još jednom je potvrdio da žene inspirišu i da su nešto zaista posebno.
Ova ženska priča započela je obilaskom Muzeja Ive Andrića, našeg slavnog nobelovca, koji se nalazi na njegovoj nekadašnjoj adresi, danas Andrićevom vencu, gde je živeo sa suprugom Milicom Babić, prvom ženom kostimografom u Srbiji. Njihova velika ljubav bila je kruna piščevog emotivnog života i smatra se da ga je inspirisala za čuvenu priču „Jelena, žena koje nema“.
Milica je diplomirala na Likovnoj akademiji u Beču, ali se na poslednjoj godini studija usredsredila na pozorišni kostim. Od 1931. do 1964. godine, s prekidima, radila je u Narodnom pozorištu kao prvi školovani kostimograf i za to vreme opremila oko 300 dramskih, operskih i baleteskih predstava. Milica je kreirala i diplomatsko odelo s nacionlanim motivima za Ivu Andrića kao i odelo koje je nosio na dodeli Nobelove nagrade.
Inače, njih dvoje su decenijama bili prijatelji. Venčali su se 1958, godinu dana posle smrti njenog prvog supruga Nenada Jovanovića, diplomate i prevodioca. Živeli su u Beogradu i Herceg Novom sve do njene smrti 1968. U muzeju se nalazi njihov nameštaj koji je Milica pažljivo birala, zatim knjige, lični predmeti, pisma, fotografije i naslikani portreti.
Svetozar Cvetković o Miri Trailović
Žensko druženje je nastavljeno u „Ateljeu 212”, gde nas je dočekao glumac Svetozar Cvetković. Naše gošće su imale priliku da čuju zanimljive priče i anegdote o Miri Trailović, srpskoj i jugoslovenskoj pozorišnoj režiserki.
Od 1944. radila je kao spikerka Radio Beograda, da bi kasnije postala reditelj i urednik dramskog programa. Zahvaljujući njenoj velikoj snazi i upornosti, nastalo je pozorište „Atelje 212“ u saradnji s Radošem Novakovićem, kao i brojne antologijske predstave. Po povratku s puta u Njujorku, došla je na ideju da u Beogradu pripremi čuvenu pozorišnu predstavu „Kosa“, radi koje se u to vreme bežalo iz škole.
Posle tri mandata odlukom tadašnjeg režima napustila je mesto upravnika pozorišta. Zajedno s Jovanom Ćirilovim, 1967. godine osnovala je Bitef teatar – Beogradski internacionalni teatarski festival, koji je godinama okupljao poznata pozorišna imena iz celog sveta i postao jedan od najznačajnijih kulturnih događaja. Preminula je 1989. Pored Bitef teatra danas se nalazi skver koji nosi njeno ime, kao što je i Velika scena „Ateljeu 212” nazvana u njenu čast.
Nadežda Petrović – ispred svog vremena
U Spomen-muzeju Nadežde i Rastka Petrovića podsetili smo se detalja iz života poznate slikarke Nadežde Petrović, koja je srpskom društvu toga vremena donela moderno evropsko slikarstvo. Muzej se nalazi u porodičnoj kući njihove sestre Ljubice, sagrađene 1935. godine u Profesorskoj koloniji.
Njeni roditelji su bili obrazovani, zalagali su se za preporod Srbije i bolje uslove života. U porodici je bilo 13 dece, a od najmlađeg Rastka, poznatog književnika, slikara i diplomate, bila je starija 25 godina. U muzeju se nalaze njihove fotografije, pisma, predmeti doneti s putovanja, kao i njena čutura. Često je bila kritikovana zbog svojih slika, ali je uvek imala podršku roditelja. Govorila je da svako ko donosi nešto novo, biva kritikovan, ali treba biti svoj i ispuniti svoju misiju.
Njene slike, među kojima su „Resnik”, „Notr Dam”, „Autoportret” i „Košutnjak”, likovni kritičari svrstavaju među najbolja dela domaće likovne umetnosti. Bila je prva žena likovni kritičar uz Branka Popovića, kao i jedna od prvih žena fotografa na Balkanu. Iz Pariza je donela ekspresionizam, a poznata je i njena slika „Plesačica“.
Nadežda je bila veliki borac za ženska prava. Čak je i raskinula veridbu, rekavši da svaka žena može da se uda, ali ne može svaka da bude slikarka. Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara, a bila je i dobrovoljna bolničarka za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Preminula je 1915. u Valjevu od posledica tifusa.
Kneginja Ljubica – simbol ženske snaga
Naša „Ženska šetnja Beogradom” završila se u Konaku kneginje Ljubice gde smo čuli priču o kneginji Ljubici, prvoj dami moderne Srbije, supruzi kneza Miloša Obrenovića.
Poticala je iz ugledne i bogate porodice Vukomanovića. Za Miloša se udala u proleće 1804, a kum im je bio Karađorđe. Imali su dve ćerke, Petriju i Savku, i dva sina koja su postala srpski kneževi: Milana (vladao 1839) i Mihaila (vladao 1839–1842 i 1860–1868), dok im je nekoliko druge dece umrlo prerano.
Ljubica je bila simbol upornosti, snage i borbe u vreme kada su žene živele u senci svojih muževa. Bila je mudra, vredna i neustrašiva, mada joj život nije bio nimalo lak i dodatno komplikovan Miloševim ljubavnim avanturama. U naletu ljubomore, Ljubica je čak ubila jednu od njegovih ljubavnica Petriju, a od smrtne kazne spasla ju je trudnoća. Njena rezidencija bio je današnji Konak i dvor gde je dočekivala goste a knez primao strane zvaničnike. Umrla je 1843. godine u Novom Sadu a sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj gori.
Kroz svojevrsno putovanje u prošlost i zanimljivu šetnju prestonicom vodila nas je Snežana Kusovac, turistički vodič i saradnica našeg magazina, koja nas je podsetila na mnoge druge poznate žene, poput kraljice Marije Karađorđević i novinarke Mage Magazinović.
U duhu ženskog zajedništva
Nakon inspirativne šetnje kroz istoriju, druženje je nastavljeno uz kafu i razgovor u prijatnoj atmosferi. U duhu zajedništva žena koje spajaju iste vrednosti – radoznalost, neiscrpna energija i velika ljubav prema Beogradu – naše gošće su bile dr Marija Zdravković, kardiolog, direktorka KBC Bežanijska kosa, Katarina Gromilić, balerina, Marina Ćosić, glumica, Tina Grabež, influenserka, Mirjana Popović, savetnica za protokol, Dragana Radaković, operska diva i mnoge druge žene iz našeg javnog života.
– U našem užurbanom vremenu prava je privilegija pronaći trenutak kada možemo da zastanemo i prisetimo se života naših znamenitih žena čija su postignuća i dobrota ostavili trag u vremenu i našim dušama. Verujem da ćemo i u našim narednim druženjima imati priliku da se prisetimo svih srpskih pesnikinja, spisateljica, umetnica koje i danas inadahnjuju mnoge od nas – rekla je Žaklina Milenković, glavna i odgovorna urednica magazina Lepa&Srećna.
Uz zvuke klavira pijaniste Nikole Ljubenovića, pesmu i mnoštvo utisaka, naše gošće su se podsetile mnogih žena Srbije, koje su u raznim epohama imale velikog uticaja na politička i društvena dešavanja. Jer, one su čitav svet.
Sve je lepše uz Grand kafu
Prijatelji događaja bili su Grand kafa i Kärcher.
Uz podršku Grand kafe, događaj je dodatno dobio na značaju i doprinosi očuvanju sećanja na važne žene iz istorije grada. U toku druženja, gošće su imale priliku da uživaju u šoljici Grand kafe, koja je upotpunila atmosferu razgovora, inspiracije i zajedničkih trenutaka.
Grand kafa nije samo napitak, to je pažljivo kreiran doživljaj u kome se kvalitet oseća na svakom koraku. Sve počinje od brižljivo odabranih zrna vrhunskog porekla, koja se zatim pažljivo prže kako bi se razvila njihova puna aroma i bogat ukus. Proces se nastavlja preciznim mlevenjem, prilagođenim tradicionalnoj pripremi u džezvi, čime se osigurava savršena tekstura i autentičan užitak.
Njena prepoznatljiva, bogata aroma i pun ukus stvaraju osećaj topline i doma, a generacije je prepoznaju po autentičnoj poruci koja je savršeno opisuje, i po mirisu i po ukusu. Tako je Grand kafa postala i više od napitka, ona je povod za razgovor, smeh i male svakodnevne užitke koji život čine lepšim.
Kärcher – ženska priča
Kompanija Kärcher već godinama posluje na tržištu Srbije, donoseći savremena i efikasna rešenja za održavanje higijene u domovima, poslovnim prostorima i na javnim površinama. Kao globalni lider u oblasti tehnologije čišćenja, Kärcher kontinuirano razvija inovacije koje olakšavaju svakodnevicu i doprinose kvalitetnijem i zdravijem okruženju.
Upravo zato kompanija sa zadovoljstvom podržava našu inicijativu „Ženska šetnja Beogradom“, koja promoviše aktivan stil života, brigu o zdravlju i zajedništvo. Verujemo da efikasna rešenja zan održavanje čistoće ostavljaju više vremena za ono što je zaista važno – kretanje, druženje i uživanje u gradu.
Tekst: Tim Lepa&Srećna