Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, sutra 21. septembra slave rođenje presvete Bogorodice ili Malu Gospojinu.

Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.

Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.

Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na Malu Gospojinu navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimnih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.

Veruje se da ako na ovaj praznik bude vedro, bez oblaka i ako se vidi sunce tokom većeg dela dana, veruje se da će jesen i zima biti blage, piše Prva.

Tekst: Lepa&Srećna

BONUS VIDEO:

kurir televizija DANAS SU MLADENCI: Ovo su običaji za srećan i dugovečan brak