Sabor Svetog arhangela Mihaila slavi se, po crkvenom kalendaru, 21. novembra. Njemu je, kažu, pripalo vreme zime i zimskih teškoća da tad pomaže onima u nevolji.
Puna tri dana se otvara nebo "prima" molitvu: dan uoči Sabora, na sam Aranđelovdan i narednog dana. "Arhi" znači prvi, glavni a "angleos" je anđeo, pa se Mihailo smatra vojvodom svih anđela. U molitvi Mihailu, verni mu se obraćaju da umoli Gospoda i tako ih spase od bolesti, smrtonosne rane i iznenadne smrti. Postoji verovanje da se Arhangel obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu, nije dobro, a ako je kod glave, bolesnik će ozdraviti.
Na dan 21. novembra svi verni odlaze u crkvu da zapale sveću. Ko nije u mogućnosti, neka okadi sobu sa ikonom i zapali sveću moleći se svom anđelu. Kada se molite, mislite na svoje vredne, važne i duboke želje, ne na sitnice ovoga sveta.
Verni traže podršku u onome što im zadaje najviše teškoća. Ne valja se ovih dana ljutiti ni srditi na bilo koga, duša se polako priprema za post, valja oprostiti svima.
Svetog Arhangela kao svog zaštitnika slavi danas i beogradska Saborna crkva, osveštana na Aranđelovdan 1845. godine, čiji je ktitor bio srpski knez Miloš Obrenović (1780-1860).
Nisu tačne priče da na ovaj dan svečari ne treba da kuvaju žito jer je "Mihailo živ". Kuvana pšenica - koljivo - i nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Izvor: Lepa&Srećna