Tačno u 11.30 časova, juče, na beogradskoj Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front rođeno je muško dete, prva beba čije je začeće van majčinog organizma obavljeno u jednoj medicinskoj ustanovi na području SR Srbije. Carski rez izvršio je profesor dr Željko Živanović, direktor klinike - ovako je glasio početak teksta u Politici davne 1987. godine nakon što se rodio mali Miloš Trajković čijem je nastanku prethodio višegodišnji pripremni naučno-istraživački rad.

- Ovo je najsrećniji dan u mom životu. Hvala lekarima što su mi omogućili da postanem majka - izjavila je tada tridesetšestogodišnja Slavica Trajković, radnica u Pamučnom kombinatu dok je njen suprug četrdesetogodišnji Velimir Trajković, otpravnik vozova na železničkoj stanici u Vranju, od uzbuđenja jedva dočekao rečenicu medicinske sestre: „Dobili ste zdravog sina. Težak je 4.900 grama i dug 58 centimetara.“

Miloš sada ima 26 godina i sa roditeljima živi u Vranju. Kaže da je navikao na medijsku pažnju još od kad je bio u pelenama, a tako i danas kada ga novinari zovu da vide šta posle dve i po decenije radi i kako živi „prva srpska beba iz epruvete“.

Kao dečaku mama i tata mu ništa nisu pričali o vantelesnoj oplodnji sve dok jednog dana u regalu dnevne sobe, među garderobom, slučajno nije našao članke iz novina i intervjue koje su njegovi roditelji dali po njegovom rođenju, ali i kasnije kad je progovorio prvu reč, prohodao, slavio prvi rođendan...

- Bio sam četvrti razred osnovne škole kada sam našao sve te novine. Zanimalo me je po čemu sam toliko poseban, a kasnije sam tražio informacije po internetu i uverio se da sam ja prva beba nastala vantelesnom oplodnjom - priča nam Miloš.

- Pretpostavljam da su roditelji planirali kasnije da mi to kažu, ali eto, ja sam ih preduhitrio. Četrnaest godina su čekali na mene i lečili se od steriliteta, u jednom trenutku su pomislili da odustanu, ali srećom su izgurali do kraja - ponosan je Miloš kojem je i danas kao odraslom čoveku zanimljivo da znatiželjnicima ispriča priču o svom nastanku i interesantnom epitetu koji će nositi celog života.

Na sledećoj strani pročitajte kako je rođen Milošev brat, ali i kako je izgledao prvi susret Miloša i lekara koji je brinuo o trudnoći njegove majke.

PageBreak

Godinu dana nakon njega, u toku prirodne trudnoće 1988. godine rodio se njegov brat Marko, a vest o dolasku na svet drugog muškog deteta u kući Trajkovića primljena je u radosti i slavlju.

- Zanimljivo je da je moj brat dobio sina Dimitrija, mog sestrića, ove godine baš na moj rođendan 27. juna. A da smo povezani brojevima i numerologijom govori i podatak da je Marko rođen 26. jula. Njegova supruga koja je poreklom iz Crne Gore sa njim živi u Vranju, baš kao i njena sestra bliznakinja koja se udala u našem gradu. I njihova sestra od strica je ovde našla ljubav svog života, a ako se i ja oženim devojkom iz Crne Gore sa kojom se zabavljam, to će onda biti četvrta crnogorska snajka u našoj familiji koja je pronašla srodnu dušu na jugu Srbije - otkriva Miloš i potvrđuje davnašnje verovanje da se događaji u porodici Trajković ne dešavaju slučajno.

- Kada smo jednom po povratku sa mora vozom u Beogradu imali nekoliko sati „lufta“ mama me je odvela do bolnice u kojoj sam rođen. Tada sam se upoznao sa doktorom Milenkom Proročićem koji se brinuo o trudnoći zajedno sa doktorom Željkom Živanovićem. To je bio naš prvi susret kojeg se sećam - kaže Miloš.

Miloš je završio srednju elektrotehničku školu, počeo da studira Informatiku na višoj školi u Vranju i batalio studije. Radio je u salonu keramike, pa u firmi koja proizvodi aluminijumsku i PVC stolariju, zarađivao tri meseca u Crnoj Gori, a onda se vratio u Vranje i vozio taksi. Trenutno nema posao. Bio je angažovan u nekoliko nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava mladih ljudi.

Tekst: Nenad Blagojević