Jedva je smogla snage da ustane i ode do tuša. Voda je za nju imala uvek okrepljujuću moć i ubrzo se osećala preporođenom i spremnom za novi dan...
Tu noć gotovo da nije oka sklopila. Satima je pred ogledalom probala haljine, šminku i nameštala periku, dok nije bila potpuno zadovoljna. Premorena i uzbuđena kasnije nije mogla ni da zaspi. San je sustigao negde u svitanje, a alarm na njenom mobilnom telefonu se oglasio neočekivano brzo. Jedva je smogla snage da ustane i ode do tuša. Voda je za nju imala uvek okrepljujuću moć i ubrzo se osećala preporođenom i spremnom za novi dan. Pre nego što je napustila svoj sobičak, još jednom je provirala u orman i nežno prešla prstima preko haljina. Uzdahnula je i puna elana požurila u restoran da na brzinu popije kafu pre početka smene.
U sali je zatekla svoje prijateljice u živom razgovoru.
-Dobro jutro devojke! – veselo ih je pozdravila.
-Hej! – Milica mahnu – Pa gde si ti devojko juče? Svuda smo te tražile…
-I zbarinule se za tebe! – dodala je Jelena.
-Oh, baš mi je žao. Bila sam u Budvi, prijateljica mi se javila da dolazi i pozvala me da se vidimo.
-Pa mogla si da nam kažeš… - durila se Jelena.
-Oprostite, nisam se setila… Nisam znala da ćete me tražiti…
-Svašta! Pa naravno da hoćemo. I Marko te je tražio… - značajno je pogledala.
-Marko?! Zašto? Nešto nije u redu? – zabrinuto ih je pogledala.
-Ne znam…- slegla je ramenima – Pitao je za tebe…
-Dobro, javiću mu se pre smene… - brzo je premotavala film u glavi, pitajući se šta je pogrešno uradila – Valjda nije ništa strašno.
-Ma sigurno je neka glupost, ne brini – umirivala je Milica – Ali, najbolje da mu se odmah javiš.
-Da, odmah ću… Vidimo se na pauzi…
Dok je koračala ka Markovoj kancelariji, kolena su joj lagano klecala. Nije se toliko brinula za posao, koliko se plašila da nije nešto vezano za njen plan… Ali, kako je on to mogao da zna, umirivala je sebe…
