- U tradiciji je ukorenjeno verovanje da se na Ognjenu Mariju ne radi ni u kući ni u polju, uz čuvenu izreku da se tog dana ne sme „ni konac u iglu udenuti“.
- Po narodnom predanju, Sveta Marina kažnjava ognjem sve one koji naruše praznični mir, dok etnolozi objašnjavaju da su ovi običaji služili i kao preko potreban odmor tokom letnjih žega i oluja.
- Pored zabrane poslova, na ovaj dan se izbegavalo kupanje u velikim vodama zbog opasnosti od utapanja, dok su devojke imale običaj da poklone ogledalce dragom momku.
Praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznatije kao Ognjena Marija, jedan je od najpoštovanijih letnjih praznika u srpskoj tradiciji i obeležava se 30. jula. Ovaj dan vekovima je bio obeležen strogim zabranama rada, brojnim verovanjima i običajima koji svedoče o snažnoj povezanosti čoveka sa prirodom i njenim silama.
Prema rečima Saše Srećkovića, etnologa i muzejskog savetnika Etnografskog muzeja, Ognjena Marija zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru jer predstavlja spoj hrišćanskog praznika i mnogo starijih slojeva narodne kulture.
„U tradicionalnoj kulturi Srbije praznici nisu bili samo verski datumi, već i orijentiri koji su uređivali svakodnevni život. Ognjena Marija je jedan od dana kada se kroz zabrane, običaje i predanja najbolje vidi kako je narod razumeo prirodne pojave i nastojao da živi u skladu sa njima. Vatra, grom i oluja nisu shvatani samo kao prirodne sile, već i kao pojave koje zahtevaju poštovanje i oprez“, ističe Srećković i dodaje da se zbog toga na Ognjenu Mariju nije radilo ni u kući ni u polju.
U narodu je ostala poznata izreka da se tog dana ne sme „ni konac u iglu udenuti“, jer se verovalo da bi nepoštovanje praznika moglo prizvati vatru, grom ili drugu nesreću. Prema narodnom predanju, Sveta Marina kažnjava ognjem one koji naruše praznični mir, zbog čega je i dobila naziv Ognjena.
Srećković objašnjava da su ova verovanja bila način da zajednica sačuva ravnotežu sa prirodom, ali i da odredi dane odmora u vreme najvećih letnjih žega i čestih nevreme.
Za ovaj praznik vezuju se i brojni drugi običaji. Verovalo se da tog dana treba izbegavati kupanje u rekama, jezerima i drugim velikim vodama, jer su se pamtili slučajevi utapanja upravo krajem jula. Praznik je bio posvećen i ženama, koje su tog dana odmarale od kućnih poslova, dok se u pojedinim krajevima zadržao običaj da devojka pokloni ogledalce momku koji joj je drag, verujući da će je on gledati kao svoj najlepši odraz.
„Oni i slični praznici su svedočanstvo o vrednostima, iskustvima i znanju koje su generacije ostavile svojim potomcima. Razumevajući takve običaje, bolje razumemo i istoriju sopstvenog naroda“, zaključuje Saša Srećković.
BONUS VIDEO: