- Božić kod Srba je praznik porodice, dece i tradicije, obeležen ritualima koji donose sreću i prosperitet.
- Položajnik i česnica simbolično donose blagostanje, dok se pečenica priprema po starim običajima za obilan porodični obrok.
- U urbanim sredinama običaji se prilagođavaju, ali duh praznika, molitve i zajedništvo ostaju nepromenjeni.
Božić kod Srba zauzima posebno mesto i vezuje se za brojne lepe običaje i obrede. Vreme od nekoliko nedelja oko Božića čini najlepši i najsvečaniji period u godini, kada se u domovima oseća radost, toplina i duh zajedništva.
Božić se slavi kao uspomena na rođenje Gospoda Isusa Hrista, praznik novog života, dece, roditeljstva i porodice. Svi običaji i obredi imaju zajednički cilj – zaštititi i uvećati porodicu i imanje domaćina, izraženo kroz narodne zdravice:
"Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava deca, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, u toru i oboru!"
Božić se praznuje tri dana, a prvi dan uvek pada 7. januara po novom kalendaru. Ujutro, pre svitanja, zvone crkvena zvona, pucaju se puške i prangije, najavljujući dolazak praznika.
Ukucani i gosti oblače najsvečaniju odeću i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Nakon službe, prima se nafora, a pozdravljaju se rečima:
"Hristos se rodi!" – na šta se odgovara: "Vaistinu se rodi!"
Položajnik – gost koji donosi sreću
Posebni gost u kući, položajnik, simbolično donosi sreću i blagostanje u dom. On pozdravlja dom, ljubi se sa ukućanima, pali vatru na šporetu i izgovara zdravicu:
"Koliko varnica, toliko srećica… koliko u toru ovaca, prasadi, jaganjaca, a najviše zdravlja i veselja, amin, Bože daj."
Domaćica ga daruje prikladnim poklonom, a njegova poseta označava početak sreće i prosperiteta za narednu godinu.
Česnica – kolač za sreću
Rano ujutro domaćica mesi česnicu, posebnu pogaču u koju se stavlja novčić i bode grančicom badnjaka. Česnica se preliva vinom, pali se sveća i kadionica, a ukućani zajedno lome pogaču.
Onaj ko pronađe novčić u svom delu, prema narodnom verovanju, biće srećan tokom cele godine.
Božićna pečenica i porodični obrok
Tradicionalno, za Božić se priprema pečenica – prase, jagnje, ćurka, guska ili kokoš. Ovaj običaj vodi poreklo još iz paganskih vremena, ali je prihvaćen i blagoslovljen od crkve, a poslužiće kao izuzetno hranljiv obrok posle šestonedeljnog posta.
Božić je pre svega praznik dece – slavlje rađanja najlepšeg i najsvetijeg deteta u istoriji, a roditeljima pruža priliku da decu uključe u sve radosti prazničnog dana.
Božić u urbanim sredinama
Iako u gradu nema ognjišta, šume i velike količine slame, običaji se prilagođavaju: koristi se manja hrastova grančica, malo slame, pečenica i simbolične dekoracije. Sve se postavlja ispod ikone ili na sto, pali sveća i kandilo, kuća se okadi tamjanom, a večeri se provode u prijatnoj atmosferi uz porodične razgovore, crkvenu muziku ili filmske priče sa moralnom i verskom porukom.
Zašto Božić treba biti neradan dan
Božić je dan za dušu i porodicu, za mir, praštanje i ljubav. Samo oni koji dožive ovu atmosferu mogu razumeti Njegoševe reči:
"Nema dana bez očnoga vida, niti prave slave bez Božića!"
BONUS VIDEO: