Mala Gospojina, praznik Rođenja Presvete Bogorodice, slavi se 21. septembra po novom kalendaru. U našem narodu ovaj praznik se izuzetno poštuje, jer se smatra danom radosti - na svet je došla Presveta Bogorodica, majka Gospodnja. S obzirom da je reč o prazniku koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, mnogi su u dilemi da li bi na taj dan trebalo da poste ili ne.
Mala Gospojina je praznik radosti i nade. Spada u takozvane nepokretne praznike, jer se uvek proslavlja istog datuma - 21. septembra. Crkva ovim praznikom podseća da je rođenje Bogorodice uvod u sve ono što će uslediti - rođenje Isusa Hrista i spasenje čovečanstva. Vernici će obeležiti ovaj praznik odlaskom na liturgiju i sprovođenjem niza običaja, a mnogi ne znaju da li će se ogrešiti ako se na ovaj dan ne pridržavaju pravila posta.
Na Malu Gospojinu se ne posti, osim ako taj dan "padne" u sredu ili petak - tada vernici poste po pravilu crkve, na vodi. Dakle, ovo nije strogi posni praznik poput Velike Gospojine ili Božićnog posta, već dan u kome vladaju praznična radost i okupljanje porodice. Kako Mala Gospojina ove godine "pada" u nedelju, trpeza bi trebalo da bude mrsna i raskošna.
Običaji na Malu Gospojinu
U tradiciji srpskog naroda, Mala Gospojina se smatra i krajem leta i početkom jeseni. Ljudi su verovali da tada počinje period kada se "uzima zimsko ruho", da se priroda polako umiruje i priprema za zimu.
Običaj je bio da se na ovaj dan ne radi ništa teško u polju, već da se porodica okuplja oko trpeze i molitve.
Mala Gospojina je dan koji posebno svetkuju devojke i žene; one obavezno odlaze u crkvu na liturgiju i upućuju molitve Presvetoj Bogorodici koja je zaštitnica žena i dece. U narodu se veruje da deca koja se rode na Malu Gospojinu imaju posebnu zaštitu i blagoslov Majke Božije.
Veruje se da na dan rođenja Presvete Bogorodice ništa ne bi trebalo davati iz kuće - da "sreća ne bi izašla".
Mnoge porodice u Srbiji Malu Gospojinu slave kao krsnu slavu.
Tekst: Žena/ Lepa&Srećna/ Radmila Ilić
BONUS VIDEO: