Spasovdan, ili Vaznesenje Gospodnje, jedan je od najvećih praznika u pravoslavnom kalendaru. Slavi se 40 dana nakon Vaskrsa, u znak sećanja na trenutak kada se Isus Hristos, nakon vaskrsenja, vazneo na nebo pred svojim učenicima. Taj čin simbolizuje završetak Njegove zemaljske misije i pobedu nad smrću, a nama ostavlja poruku nade i večnog života.
U narodu se veruje da će, ako na Spasovdan pada kiša, cela godina biti rodna. Narod kaže: "Spasovdanska kiša je skupa – jedna kap vredi koliko i zlatnik".
Pored verovanja što se vremenskih prilika tiče, postoji i jedno vrlo neobično verovanje kada je hrana u pitanju. Naime, nekada se smatralo da današnji dan treba da započnemo jagodama.
A zašto baš jagodama?
Jagode su bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan. Opet po verovanju, ovo slatko i sočno voće simbolizovalo je srećnu i berićetnu godinu, pa je otud bio običaj da se ono prvo pojede za Spasovdan.
Šta posle jagoda?
Potom bi usledila čuvena spasovdanska cicvara, jelo na bazi mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna. Kako se u davna vremena u Srbiji mleko nije iznosilo na trpezu od Nove godine po julijanskom kalendaru koja "pada" 14. januara pa sve do Spasovdana, niti se mleko dodavalo u hranu pripremanu u tom periodu, Spasovdan je bio dan kad se mleko vraćalo na trpezu.
Verovalo se, takođe, da je ovo najsrećniji dan u celoj godini za započinjanje novih poslova i dan kad se "razbijao maler". Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se "sreća okrenula".
BONUS VIDEO:
