NAJSTARIJI OBIČAJI ZA BADNJI DAN I VEČE: Šta se služi za večeru, a šta muškarac obavezno radi u rano jutro?

Praznik koji sa sobom nosi najviše običaja i predivne simbolike svakako je Badnji dan. On se uvek proslavlja 6. januara, a glavna odlika je okupljanje porodice i dočekivanje najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića u radosti i slozi.

U rano Badnje jutro muškarac, glava porodice, odlazi u pratnji sinova u šumu da iseče badnjak. Tamo se pre sečenja pomole, a nakon sečenja proslave gutljajem rakije koju ponesu sa sobom. U davna vremena po badnjak se išlo peške, ali danas se često ide automobilom ili se badnjak kupi na pijaci.

Na ovaj dan sprema se posna trpeza, ali se i priprema mrsna hrana za sutrašnji Božić, kako niko na ovaj veliki praznik ne bi proveo dan spremajući.

Ovo je, isto kao i Božić, dan za opuštanje i razgovor sa porodicom, bez teških tema.

Na ovaj dan domaćini peku božićnu pečenicu - prase koje se potom jede sva tri dana praznovanja Božića, kako bi se telo nahranilo nakon 40 dana Božićnog posta.

Na Badnje veče domaćice ispeku pogaču badnjaču, koja se pravi veoma lako, a trpezu obogate jabukama, pšenicom, orasima, suvim voćem... Tu je i mlada božićna pšenica u čiju sredinu se stavi voštana svećica, koju domaćin zapali pre večere uz molitvu.

Stara narodna verovanja za Badnji dan kažu:

• Ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić, zato se na Badnji dan ništa ne daje, niti pozajmljuje iz doma.
• Za Badnje veče ne smemo zaspati dok badnjak ne izgori.
• Orasi se jedu isključivo na Badnje veče, nikako ostalih dana Božića.
• Kada se unese slama u kuću za Božić treba obuti čiste čarape jer ne valja da se bos ide po slami jer će ukućane boleti noge. Prilikom skidanja obuće vodi se računa od tome da se ne prevrne da se i sreća ne bi prevrnula.
• Ukućani se ne smeju svađati kako ih cele godine ne bi "terao maler".

Pročitajte i kako jedna žena od svakog Božića zaradi 2,5 miliona dolara.

BONUS VIDEO

Tekst: Lepa&srećna/B.S.