Vernici srpske pravoslavne crkve u subotu obeležavaju Zadušnice. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.

Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom. Prve zadušnice padaju ove godine 18. februara. Reč je zadušnicama koje su vezane za početak Vaskršnjeg posta, pa su i one "pokretne", to jest nemaju određeni datum. Zovu ih još i Velike zimske zadušnice. 

Tada se u crkvu nosi kuvano žito - koljivo, a njegova simbolika je da nas podseti na Hristove reči - zrno tek kad umre rod donosi.

Žito se smatra simbolom smrtnog tela ali i besmrtne duše u svetlosti carstva nebeskog, jer zrno daje rod tek u svetlosti sunca. Vernici na dan zadušnica nose kuvano žito u crkvu, uz malo crnog vina kojim će ga sveštenik preliti. I ono ima značenje - simbol je božjeg milosrđa kojim se leče rane nastale od grehova. Zatim se ovo žito nosi na groblje, ne da bi se "nahranio" pokojnik, kako se ponekad u narodu veruje, već da bi se nahranila sirotinja koja u molitvama pominje pokojnika. Ne treba preterivati u pripremi hrane i crkveni velikodostojnici često upozoravaju da su "gozbe" na daćama, parastosima i zadušnicama potpuno neprikladne.

Običaji i verovanja na zadušnice
Shutterstock  

Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće - simbol male žrtve bogu.

Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju - poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe ali i bibliotekama kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.

Izvor: Lepa&Srećna