Po verovanju Srpske pravoslavne crkve, roditelji su mu bili pobožni ljudi, koji su tako odgojili i svog sina, Jovana.  Zajedno sa svojim bratom Jakovom, krenuo je za Hristom i nikada ga nije napuštao.

Za njega se kaže da je bio omiljen Hristov učenik i da je sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do njenog uspenija.

PROČITAJTE JOŠ: Sretenje - susret duše sa Bogom

Silaskom Svetog Duha na apostole, dobio je zadatak da  širi Božansko Jevanđelje i kako navodi Pravoslavni kalendar, pošlo mu je za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes. Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo.

Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to: 9. oktobra, dan  kada se sećamo njegova upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba se širi neki čudesni prah, koji leči bolesne, koji je mirisan i lekovit, piše Pravoslavni kalendar.

Sveti Jovan Jevanđelist, 

Sin ribara Zevedeja, 

Mlad bejaše kad ga ljubav 

Isusova silno zgreja. 

Najverniji drug Gospodnji 

S čistom dušom devojačkom, 

S dušom čistom i ljubavnom, 

Vidovitom i junačkom. 

On objavi čudne tajne. 

Sa večnosti pečat skide, 

Udes sveta od početka 

Pa do kraja on provide. 

On je ljubav propoved'o, 

Ljubavlju je i hodio, 

Do prestola Višnjeg Boga 

Ljubavlju se uzvisio. 

Ljubavlju je on porast'o 

K'o planina belosnežna – 

Sin gromova, prorok strašni. 

Ma da srca krotka, nežna. 

O Jovane čudovidni, 

O gromovni svetitelju: 

Prinesi nam molbe male 

Svome drugu, Spasitelju! 

Privedi nas bliže k Njemu. 

Silnom Bogu, slatkom Bogu; 

Prsi smo Mu nedostojni – 

No bar blizu, blizu – nogu! 

Često se nailazi na tumačenje da je dan posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu prvi kojim - čak i pre dana posvećenog arhangelu Mihailu - počinje miholjsko leto. U narodu ovaj period često se naziva i sirotinjsko leto jer se verovalo da u oktobru mora da bude desetak lepih dana kako bi i sirotinja stigla da pozavršava poljske poslove.

- To je bilo vreme kada i oni na svojim imanjima mogu da pokupe letinu, pošto su do tada bili prinuđeni da rade na tuđim imanjima, zbog nadnice - beleži Mile Nedeljković u "Srpskom običajnom kalendaru". - Uz to, postojao je još jedan "duševni" običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom. Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.

Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora, prenose Novosti.