Anja Krneta je ispunila svoje dve najveće želje - da nauči da jaše konja i da postane pilot.

Ovo drugo ne iznenađuje, ako se zna da joj je otac Dušan bio pilot "orla" u RV i PVO. 

Ali poručnik Anja Krneta, za kolege iz 890. helikopterske eskadrile Ruža, prva je žena pilot helikoptera u Srbiji. Najsrećnija bi bila, kaže, kada bi i na posao mogla da dolazi helikopterom.

"Oduvek sam govorila da ću da budem pilot. Otac me je stalno vodio na posao, Deda Mraz je dolazio avionom... Znala sam da nema žena pilota, ali sam pitala da li ja mogu samo da perem avione, samo da sam tu, pored aviona", seća se Anja. Roditeljima je, kako kaže, to bilo ineteresantno, dok na polugodištu IV godine gimnazije nije saznala da se otvara konkurs za prijem devojaka na Vojnu akademiju - smer avijacija.

"Bila sam oduševljena, ali su mi roditelji rekli da me neće pustiti da upišem, jer znam kakav je to posao, šta takav život nosi sa sobom... Otac je bio izričit. Čak su mi uzeli sva dokumenta da se ne bih sama prijavila", priča Anja, koja je u aprilu unapređena u čin poručnika.

Na dan kada je isticao rok za prijavu, otac je popustio. Računali su, kako kaže Anja, da neće proći vrlo zahtevne lekarske preglede. Njeni rezultati, međutim, bili su odlični, potom je prošla i preživljavanje u prirodi, padobranski skok, a zatim i mesec dana selektivnog letenja na Batajnici. Bila je jedna od 13 upisanih na smer avijacije.

Roditelji su bili dovedeni pred svršen čin. Sve to naročito teško podnela je majka. Otac je nastavio da bude strog, pa se tako za vikend, kada je imala odsustvo, nisu zajedno vraćali za Novi Sad, već je morala sama da se snađe za prevoz. Iako joj je želja bila da, poput oca, leti na "orlu” koji je "najfenomenalniji avion koji postoji”, sudbina je htela da je rasporede na helikoptere.

"U početku mi je bilo teško da prihvatim to. Ali kad sam prvi put zalebdela u 'gazeli', zaboravila sam na avione", dodaje ona. Nakon što je postala vojni pilot, dobila je i dozvolu civilnog pilota, a planira da se, kako kaže, ostvari i kao nastavnik letenja. Već je završila teorijsku nastavu i samo još treba da "odleti" praktičan deo. Trenutno sprema ispit i za komercijalnog pilota helikoptera.

VIŠE: Neobično venčanje među oblacima: Marija i Aleksandar Marković rekli "da" u helikopteru

Nijedan letački zadatak nije joj težak jer su piloti, kako kaže, obučavani za sve što može da ih snađe. Niko ih, međutim, nije obučio na ono što se dogodilo maja prošle godine, kada su Srbiju pogodile poplave. "Nekoliko dana pre poplava letela sam iznad Obrenovca. A par dana kasnije, kada sam donosila lekove i higijenska sredstva u poplavljeni grad, ništa se nije moglo prepoznati. Teren je bio potpuno izmenjen. Nije bilo lako otići tamo i gledati te nesrećne ljude. Ali to je posao", priča Anja.

Dugo se Anja profesionalno bavila i jahanjem. U Ergeli "Karađorđevo" naučila je kako se pravilo jaše, i to po priručniku koji je koristila još Vojska Kraljevine Jugoslavije. Sada jaše kad god nađe vremena, i gde god da se nalazi. "U automobilu uvek nosim čizme za jahanje", priča Anja. Drugi deo konjičke opreme od koje se ne odvaja su rukavice, koje koristi čak i za letenje.

Najprijatnije se oseća u pilotskom kombinezonu, koji je morala da sužava. "Nema broja za mene, a i čudan je kroj", kroz smeh dodaje 1,68 metara visoka Anja. Maskirna i svečana uniforma joj, kaže, nisu toliko udobne, a u civilstvu je najčešće u trenerci i patikama.

"Umem i da iznenadim na štiklama, kad su svečanije prilike", kaže Anja. Na pitanje postoji li neko sredstvo kojim bi želela da upravlja, kao iz topa odgovara: "Spejs-šatl, naravno."

Ratno vazduhoplovstvo 2. avgusta slavi svoj dan. Na pitanje šta bi poželela kolegama, Anja hitro odgovara: "Nove helikoptere što pre. Ako je moguće, do Nove godine."


Tekst: Marko R. Petrović

Izvor: Blic