Marko Živić preminuo je od posledica krona virusa u 50. godini u Beogradu. Glumac je pre desetak dana primljen u KBC "Dragiša Mišović" nakon saznanja da boluje od koronavirusa. Vrlo brzo, glumčevo stanje se stabilizovalo, te je pušten na kućno lečenje. Nakon samo par dana, opšte zdravstveno stanje Marka Živića se ponovo pogoršalo, pa je opet hospitalizovan.
Marko je važio za čoveka koji svojim energijom ispuni svaku prostoriju i dotakne svakoga. To je glumcu i pomoglo da prebrodi mnoge teške situacije sa kojima se susreo. Razvod, smrt oca i tumor sa kojim se borio, ostavili su trag na glumčevoj duši ali je do poslednjeg trenutka verovao u dobro.
Marko Živić nije ni slutio da se, uprkos tome što se on dobro osećao, u njegovom organizmu dešavala velika promena. Njemu je 2008. godine odstranjen zloćudni tumor koji je zahvatio delove jednjaka i želuca.
"Potpuno slučajno sam to otkrio. Otišao sam kod akademika dr Predraga Peška, direktora Instituta za bolesti digestivnog trakta, i tako saznao da imam abdomenalni problem, a zatim i bolest jednjaka. Danas imam rez od 15 santimetara duž grudi i stomaka. Abdomen je zeznut, jer oni odstranjuju šta ne valja, a onda sklapaju šta mogu. Moja operacija trajala je sedam i po sati, ali sam shvatio da imam dve opcije: ili da uđem hrabro ili da odustanem. Naravno odmah sam se odlučio za ovu prvu", rekao je Živić jednom prilikom na televiziji "K1" i dodao:
"Sećam se noći pred operaciju, tad mi je bilo najteže. Gledam kroz prozor, sneg pada i vidim da nema nazad, nema druge opcije. Onda kreneš da razmišljaš o svemu i svačemu, ‘Bože, otkud ovo", "zašto", ali mislim da mi je pomoglo što sam bio lud u svojoj energiji. Lud da tu trku istrčim", rekao je tada a u jednom intervju za "Novosti" istakao da je on bio zadužen za pozitvnu atmosferu na odeljenju na kom je ležao.
"Optimista sam. To mi je mnogo pomoglo u lečenju. Stalno sam pravio pozitivnu atmosferu na odeljenju. Bilo je tamo i teških slučajeva, ali su ustajali. Vičem im: hajmo svi u šetnju. Neki su u početku mislili da sam lud, a onda su shvatili da time što dižem sebe, pomažem i njima. Ja sam u šok sobi šetao, što nije baš uobičajeno. Moja majka je pitala dr Peška: ‘Kako Marka malo da smirimo?", a on je odgovorio: ‘Nemojte ga dirati, ta kreativnost i energija moraju da izlaze‘- Operisan sam na Svetog Nikolu. Bio je petak, a meni je slava Sveta Petka. Vratio sam se na posao na Svetog Jovana. Rekao bih da me sveci prate. Religiozan sam, slavim slavu i volim da odem u crkvu. Stara je priča da ne pronađe čovek crkvu, već ona njega. Neverovatno je da sam ja svoje jedino pravo mesto pronašao u Sabornoj crkvi u Beogradu i Lazarici u mom rodnom Kruševcu. ", otkrio je glumac koji teško podneo očevu smrt koji mu je pored majke bio najveća životna podrška.
"Izgubio sam najvećeg i najodanijeg prijatelja. To se ne podnosi, sa time se živi. Zato mu i sada kažem: ‘Idemo dalje majstore, ne brini. Najveći prijatelju moj‘. Nije bio čovek koji se često sreće. Savetovao me je da je porodica sve, i da uvek pomognem drugom, da je neko drugi uvek za mene prvi. Naučio me je da se ne pitam zašto pomažem, nego da li sam dovoljno pomogao. On je mnogima pomagao i nije se pitao", rekao je Marko svojevremeno za "Blic".
Marko je bio četiri godine u braku s voditeljkom Natašom Pavlović. Razvod nije lako podneo, a nakon kraha braka nijednu devojku predstavio javnosti. Njegova najveća želja ostala je neostvarena- da postane otac.
"Neostvarena želja mi je da postanem otac. Znate, to je veliki profesionalni angažman, biti dobar otac, to sam naučio u svojoj porodici.
Marko je važio za velikog šoumena, a publika ga je u poslednje vreme gledala u ostvarenjima "Montevideo, bog te video", "Senke nad Balkanom" i "Psi laju vetar nosi".
Izvor: Lepa&Srećna