Na radost gledalaca Radio-televizije Srbije Branko Veselinović (32) vratio se na naše male ekrane krajem jula 2013. godine, iz Amerike u kojoj je proveo skoro godinu dana na profesionalnom usavršavanju kao stipendista Fulbrajtovog programa koji okuplja oko 200 mladih profesionalaca iz različitih oblasti. Branko je kao novinar proveo dva semestra na fakultetu Walter cronkite school of journalism i dva meseca radeći na televizijama, dok se na RTS ovog leta vratio u ulogu voditelja - prezentera Dnevnika.

Šta vam je najviše nedostajalo iz Srbije?

- Dragi ljudi, moja porodica i prijatelji. I da ne zaboravim, nedostajao mi je domaći hleb...

Kritičarka Branislava Džunov napisala je da je njen utisak kako ste postali zreliji po povratku u Srbiju. Šta vi mislite o tome?

- Verujem da prvo morate da vidite svet kako biste ga upoznali i tek onda mogli da o njemu izveštavate. Imao sam sreću da mi se ukazala takva prilika. Nadam se da će ih biti još u budućnosti, jer je protekla godina moj život učinila bogatijim, a mene zrelijim.

Mnogi gledaoci su se pitali šta se sa vama desilo kada ste prestali da vodite Jutarnji program. Da li ste svesni svoje popularnosti?

- Drago mi je ako su ljudi voleli da gledaju program koji sam vodio i verujem da mi je to donelo određenu vrstu prepoznatljivosti. Mislim da je popularnost prejaka reč i da novinari ne bi trebalo da joj teže. Mi radimo za gledaoce.

Da li ste se vi nekad vezali za nekog voditelja i njegovu emisiju kao gledalac, ranije, dok niste radili na televiziji?

- Iskreno, nisam. Pamtim kako su radile legende naše televizije i voleo sam da gledam te programe. Od svakog od njih možemo mnogo da naučimo, ali sami dajemo pečat svom radu.

Da li nekulturni ljudi mogu da vas izbace iz takta? Da li je danas moderno biti vaspitan?

- Važno je biti pristojan, ne samo na televiziji. Nadam se da to nismo zaboravili, pa čak i ako nas nekulturni ponekad izbace iz takta.

Da li i u privatnom životu vodite računa o oblačenju i izboru garderobe?

- Prilično sam klasični tip. Prvo kupujem stvari koje svaki muškarac mora da ima, pa tek onda ono bez čega se može. Vodim računa da budem prikladno obučen za svaku priliku, na poslu ili u privatnom životu.

Tekst Nenad Blagojević