Dok njene kolege zbog manjka vremena često prave "dramu" i izbegavaju susrete s novinarima, čak i s prijateljima, čekajući da prođe premijera predstave, u životu glumice Marije Vicković (32) nema nikakve žurbe. Diskretno našminkana i obučena u svom prepoznatljivom stilu, došla je na intervju pravo iz šetnje svog psa Lucijete. Svojoj ljubimici koju vodi svuda sa sobom nadenula je ime po liku iz predstave "Ribarske svađe" u Narodnom pozorištu u Beogradu, u kojoj je igrala 130 puta.

Do premijere "Dame s kamelijama" u režiji Juga Radivojevića ostalo je nekoliko dana, a vi ste sasvim smireni. Kako uspevate da održite taj duhovni balans?

- Možda je to zbog toga što svakog dana radim "pet tibetanaca" i druge vežbe joge. Šalim se. Moram nečim da se bavim fizički jer više od pola dana provedem na sceni. Kada pripremam novu ulogu, maksimalno sam joj posvećena i nisam kampanjac. Na prvu probu uvek dolazim s naučenim tekstom.

Mnoge vaše kolege kažu da su premijere tužne jer se završavaju probe. Radujete li se vi prvom izvođenju?

- Kada znam da radim dobar posao, naravno da se radujem. Srećna sam zbog svake premijere uprkos tome što po završetku proba uvek nastupi određena praznina, pogotovo kada radite velike uloge s kojima sve to vreme živite.

Ko su vam najbolji kritičari? Koga uvek zovete na svoje premijere?

- Ispada da ga spominjem u svakom drugom intervjuu, ali to je moj profesor Predrag Bajčetić, koji mi je utabao glumački put. Moja mama je veliki kritičar i ima osećaj za ukus i meru. Poslušam je za neke stvari, iako je laik.

Jeste li zadovoljni saradnjom s Milošem Bikovićem, koji vam je partner u "Dami s kamelijama"?

- Prvi put radimo zajedno, predivan je partner. Ja glumim glavnu kurtizanu Pariza Margaritu Gotje, a on je moj mlađi ljubavnik.

Na sledećoj strani pročitajte šta Marija misli godinama i šta je sve spremna da uradi zbog ljubavi.

PageBreak

U romanu Aleksandra Dime razlika u godinama između ta dva lika skoro je ista kao između Miloša i vas u stvarnom životu?

- Miloš je 1988. godište tako da je razlika i veća nego u romanu (smeh). Nas dvoje smo odličan izbor za te likove, a kasting je pogođen.

Kakav inače imate stav prema godinama?

- Unutrašnja energija je važnija od godina. Nije da se hvalim, ali ja imam 32, a ljudi mi ne daju toliko ni po izgledu ni po ponašanju niti po načinu odevanja. Privatno se malo šminkam jer mi zbog posla stalno tretiraju lice i u pozorištu i na filmu. To kako izgledate zavisi i od stila života koji vodite i od toga koliko se trudite da zadržite dobar duh.

Šta ste sve bili spremni da uradite zbog ljubavi?

- Jednom nisam otišla na predstavu u kojoj sam igrala. Zvali su me da pitaju da li stižem jer predstava počinje za 15 minuta, a ja sam rekla da sam na Adi. "Na Adi Ciganliji?", pitali su organizatori. Odgovorila sam: "Ne, na Adi Bojani" (smeh). Sada se tome slatko smejem, ali tada mi nije bilo tako smešno.

Tekst: Nenad Blagojević