Veza između Josipa Broza Tita i Jovanke Budisavljević započela je u jednom od najdramatičnijih perioda jugoslovenske istorije - tokom Drugog svetskog rata, kada su se sudarale ideje, snage i sudbine naroda.
Susret u ratnom vihoru
Jovanka je rođena 1924. godine u selu Pećani kraj Kosjerića. Bila je mlada, hrabra i odlučna žena koja je kao devojka pristupila partizanskom pokretu. Pridružila se Narodnooslobodilačkoj vojsci i vrlo brzo je postala deo Titovog obezbeđenja. Upravo tu, u okolnostima punih opasnosti i poverenja, između nje i vođe Jugoslavije rodila se posebna veza.
Tito, tada već poznat kao nepokolebljivi vođa partizanskog pokreta, video je u Jovanki ne samo vernu borbu i snagu, već i ženu koja će mu biti saputnik u izazovima koji su pred njima.
Ljubav u vreme rata i politike
Njihova veza nije bila laka. Usred ratnih dana, gde je svaki trenutak mogao biti poslednji, ta bliskost brzo je prerasla u duboku emotivnu povezanost. Jovanka je za Tita postala ne samo verna pratilja, već i simbol mladosti i nade u obnovu zemlje.
Međutim, nakon rata, njihova ljubav naišla je na prepreke – političke intrige, protivljenje najbližih saradnika i strogu kontrolu javnosti. Uprkos tome, njihova veza se održala, pa je rezultirala tajnom svadbom 1952. godine.
Zabranjena bliskost pretvorena u brak
U godinama nakon Drugog svetskog rata, Josip Broz Tito bio je najmoćniji čovek Jugoslavije, a svaka emocija koju je pokazivao bila je politički obojena. Njegova bliskost s mladom i posvećenom partizankom, Jovankom Budisavljević, godinama je bila tema šapata u partijskim i vojnim krugovima.
Jovanka, Ličanka čvrstog karaktera, školovana vojnikinja i član obezbeđenja predsednika, sve češće se pojavljivala u njegovoj blizini. Njihova veza, međutim, bila je pod budnim okom tadašnje partijske vrhuške, a posebno je nervirala Edvarda Kardelja i Aleksandra Rankovića, koji su u njoj videli pretnju stabilnosti i uticaju koji su do tada nesmetano imali.
Venčanje bez svedoka
Tito i Jovanka venčali su se 15. aprila 1952. godine u strogoj tajnosti, u vili "Dunavka" na Pajzošu, u Sremu, nedaleko od Iloka. Bez rodbine, bez prisustva javnosti – samo u društvu nekoliko najvernijih saradnika i funkcionera.
Nisu sačuvane fotografije sa samog venčanja, a mediji su ćutali. Javnost nije znala da je Tito oženjen sve do septembra iste godine.
Zvanična potvrda kroz pozivnicu
Tek 18. septembra 1952. godine, svet je saznao da Tito ima suprugu – kada je u pozivnici za zvanični prijem u čast britanskog ministra Entonija Idna navedeno da će domaćin biti predsednik Tito "sa suprugom Jovankom Broz". Taj trenutak izazvao je šok, ali i divljenje.
U elegantnoj haljini od bordo satena, sa zlatnom ogrlicom i dijamantskim brošem, Jovanka je zablistala pored predsednika u beloj uniformi. Njih dvoje izgledali su kao moćan tandem nove države, oličenje samopouzdanja i jugoslovenske snage.
"Tito je bio obožavan lider, a Jovanka je umela da se postavi rame uz rame s njim. U njoj je bilo dostojanstva, čvrstine, ali i tihe tuge koja je godinama rasla", napisala je Vesna Kljajić, novinarka koja je decenijama pratila život Brozove udovice.
Nevidljiva prva dama
Umesto očekivane pozicije prve dame, Jovanka je postepeno potiskivana iz političkog i javnog života. U početku je bila aktivna – pratila Tita na putovanjima, sedela uz njega na zvaničnim večerama sa svetskim liderima, od Indire Gandi do Brežnjeva. Njen stil, stav i autoritet ostavljali su snažan utisak.
Ali kako su rasli politički pritisci i strah od njenog uticaja, tako je rasla i izolacija.
"Bila sam njegova supruga i saradnica, ali pre svega njegova najvernija saputnica. Ništa nisam tražila za sebe, sve sam dala za njega i za Jugoslaviju", rekla je Jovanka u jednom od retkih intervjua posle Titove smrti.
Ljubav u senci države
Njihov brak nikada nije bio običan. Bio je to savez vođe i vojnikinje, dve snažne ličnosti spojene ratom, državom, ali i ličnom bliskošću. Tito je Jovanki poveravao najintimnije misli, čak i u poznim godinama kada su ih političke igre razdvajale.
Zabeleženo je da su poslednjih godina života retko viđali jedno drugo. Jovanka nije smela da ga posećuje bez dozvole. Čak i kada je Tito ležao na VMA, teško bolestan, odbijeno joj je pravo da ga vidi.
Poslednja saputnica jedne epohe
Nakon njegove smrti 1980. godine, Jovanka je godinama živela gotovo kao zarobljenica u svojoj vili u Užičkoj 15. Bez penzije, bez dokumenata, pod prismotrom. Iz javnosti je nestala. Iako je nosila brojne tajne jugoslovenske politike, nikada ih nije iznela.
Čuvala je Tita i Jugoslaviju i kada više nije postojala ni država ni on.
Umrla je 2013. godine u Beogradu, sahranjena pored Tita u Kući cveća, posle decenija ignorisanja i zaborava. Tek tada je ponovo postala tema javnosti, ne više kao figura moći, već kao žena koja je volela, čekala i prećutala istoriju.
BONUS VIDEO:
