TAJKO MOJ, IZGRLI MI MAMU: Kristina Kovač neutešna zbog očeve smrti - To je bila moja jedina želja

Smrt Kornelija Kovača potresla je celokupnu javnost, a najviše njegove ćerke Aleksandru, Kristinu i Anju. Vest o odlasku čuvenog srpskog kompozitora, objavila je njegova najstarija naslednica.

"Znaš, iako sam uvek bila ponosna što sam sasvim svoja i nezavisna, ponekad i buntovna kada bi pokušao da me posavetuješ po pitanju nekog spleta akorada dok pišem najnoviju pesmu, da mogu, za čas bih se vratila u bistru vodu bratuške plaže, obešena o tvoja ramena, na sigurnom, dok užasno polako plivaš u dubinu velikog plavetnila, sa nosem napola u vodi. Samo tako sam smela da idem u duboko, držeći se za tvoja ramena koja su mi tada, kao detetu, delovala kao neko sidro, siguran oslonac, spas od mraka dubine", započela je svoju ispovest Kristina i prisetila se šetnji sa ocem.

"Za tren bih sad otputovala nazad kroz vreme, u stolicu koju bih tiho privukla bliže klaviru, da te slučajno ne prekinem, dok sviraš beskrajne nizove magije koji su ti izlazili iz tih mekanih prstiju na dirke. Pitala bih te, kada bi zastao da udahneš: 'Tata, a koju to pesmu sviraš?', i ti bi mi uvek odgovarao da to nije pesma, da samo sviraš muziku iz svoje glave. A ja sam znala da to nije iz glave, već iz duše, iako sam bila baš mala.

"Vratila bih se u sve one beogradske jeseni, kada bi, nekarakteristično za tebe, usred dana odjednom imao pauzu u obavezama, malo slobodnog vremena, pa poželeo da izađeš u šetnju. Nepogrešivo si svaki put znao ko te nikada neće odbiti, ko je sa nestrpljenjem čekao trenutke koje će provesti sa tobom, ko te je najžedniji - ja, prcko, sva ponosna pored tebe, dok prolaznici viču 'Zdravo, Bato! ', 'Kako je, Bato? '. Uvek mi je bilo čudno što te zovu Bata, ali ti je nadimak pristajao kao saliven. I uvek bih te pitala 'Ko ti je ovo? ', a odgovor bi skoro uvek bio 'Nemam pojma ', jer su te voleli i doživljavali kao svog zbog toga što su se uz tvoje pesme zaljubljivali.

"Za sekund bih se vratila na sva snimanja na koja si me ikada poveo - detinjstvo sam provela u čuvenoj Petici (Studiju 5 Radio Beograda), pa kod Enca Lesića u Lole Ribara, pa kod tebe u čuvenoj 'prostoriji' u Džordža Vašingtona. Gledajući te kako strpljivo, ali uvek iskreno i bez mnogo uvijanja, stvaraš magiju sarađujući sa ljudima. Slušajući i učeći iz tvojih produkcija, pesama, reči. Iz prikrajka", napisala je Kristina i istakla da je uvek bila ponosna na oca.
Bila sam ponosna na tebe, uvek i zauvek. Na to koliko si prokleto vredan bio oduvek. Na tvoje beskompromisno poštenje. Na tvoju beskompromisnu posvećenost muzici. Na tvoje Pesme, sa velikim P.

I jedino što sam ikada stvarno želela, tajko moj, je bilo to da i ja tebe učinim barem upola ponosnim na mene. Da budeš zadovoljan i sretan mnome i time u kakvog sam čoveka izrasla, time što i kako i za koga sam radila i uradila.

Nismo se baš uvek razumeli na tu temu...ali za mene to nije promenilo ništa. Nikada. Volim te oduvek, zauvek, verno kao psić, i tako tužno u ovom bolnom trenutku, kad znam da ti je duša otplivala polako među oblake, baš kao kroz bratušku bistru vodu, da pronađeš neke nove svetove u kojima ćeš večno praviti najlepšu muziku za sve duše ovog sveta.

Ovoga puta, nisam otplivala sa tobom. Ostajem da podižem sa beskrajnom ljubavlju i kao malo vode na dlanu tvoju Taru, tvoje jedino unuče, koje u sebi nosi tvoju muziku, na kub. I znam da si na to ponosan, i tek ćeš biti, tajko moj, tamo negde gore. Izgrli mi mamu. Zauvek tvoje malo Tinče", napisala je Kristina

Prva supruga Kornelija Kovača čuvena kompozitorka Spomenka Kovač preminula je 2006. godine od raka grlića materice. Iza sebe je ostavila reči pesama koje su postale vanvremenske poput "Ti si mi u krvi", "Ove noći jedna žena", "Zlatni dan"... Stvarala je uglavnom u saradnji sa suprugom Kornelijem Kovačem.

"Ne znam kako, to je ta neka nedokučiva magija kojom mama egzistira kroz naše živote; moja mami je uspevala da u isto vreme bude užasno ženstvena, džambas, lafica, pametnjakovićka, štreberka, mangupica, melem, strah i trepet, neko kome nikad nisam rekla neću, moja maza, moje ćebe, moja hrabrost, moja snaga. Od nje sam naučila da budem jaka. Da verujem u sebe, jer je ona verovala u mene a da to nisam ni shvatala, davala mi vetar u leđa, da znam da uvek imam strunjaču na koju ću da padnem, mekani madrac. Nekako je, bez previše reči, uspela da me nauči da uz dovoljno sopstvenog truda, sve može da bude dobro. Zbog nje i njene ljubavi verujem u sebe. Ona je moj par belih, raskošnih krila. Ima u meni sasvim dovoljno nje, za ceo život", napisala je Kristina.

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!

Izvor: Lepa&Srećna