DRAGANA MIĆALOVIĆ OTKRIVA: Za sreću su mi potrebni ljubav, porodica i njihova sreća

Lepu glumicu Draganu Mićalović publika je zavolela kao Jelenu u tinejdžerskoj seriji „Priđi bliže”. Zatim su se ređale uloge u TV serijama „Sinđelići”, „Nepobedivo srce”, „Santa Maria della Salute”, „Istine i laži” i „Igra sudbine”, koje je gradila svim srcem, dajući se bezrezer­vno i potpuno, i tako postala jedna od vodećih glumica mlađe generacije. U 2020. godini dočekala je još jedna uzbudljiva i izazovna uloga, lik Ane Karenjine u pozorištu, koju je pripremala s posebnom pažnjom i ljubavlju.

Statistika je crna i zabrinjavajuća. Oduvek vodim računa o svom zdravlju, hranim se zdravo, pazim šta jedem i na koji način je hrana pripremljena. Jedem kuvana jela, sveže povrće, voće, ribu, meso...

Vežbam redovno i smatram da sam sa svojim trenerom Filipom napravila sjajan plan treninga, koji mi posle napornih snimanja i proba daje još više energije. Fizička aktivnost i način ishrane pomažu fizičkom zdravlju, a samim tim i psihičkom. Trudim se da čuvam svoje vreme za sebe i za svoje najbliže. Ulažem u svoje zdravlje.

Naša zemlja je druga u Evropi po broju žena koje godišnje umru od ove bolesti. Koliko često idete na preventivni pregled?

Na svakih šest meseci odem na kompletan pregled kog endokrinologa i ginekologa. Poštujem sve savete i mirnija sam i srećnija kada obavim pregled. Važno je da s pregledima počnemo da vreme, da ne čekamo da nam se pojavi neki problem pa tek onda da odemo kod lekara. U preventivi je ključ, jer ako se na vreme javimo lekaru, verujem da je svaki problem rešiv uz adekvatnu terapiju.

Koliko je važno da se podigne svest žena o tome da se bolest može pobediti ako se otkrije na vreme?

Zdravlje je najvažnija stvar kojoj se moramo posvetiti i na kojoj moramo raditi. Voleti sebe, svoju dušu i srce jeste nešto najispravnija što možemo učiniti za sebe. Za to se uvek mora imati vremena i to je glavni prioritet u svakom trenutku. Trudim se da i sama, kao javna ličnost, apelujem na žene da se ne plaše preventivnih pregleda, da ih ne odlažu, da im to mora biti jedna od prvih stvari na listi prioriteta, jer zdravlje je najvažnije, a mi žene moramo početi da sebe stavljamo na prvo mesto. Znam da svi živimo brzo, da nas život melje, ali za odlazak kod lekara na preventivni pregled svi moramo naći vremena.

Kako izgleda povratak na snimanje i probe nakon pauze i kakav je vaš aktuelni glumački repertoar?

Kada je reč o snimanju, jesenas smo nastavili snimanje TV serije „Igra sudbine” odmah po ukidanju vanrednog stanja, tako da se tu nije osetila velika pauza.

U prirodi našeg posla je da radite, recimo, godinu dana, a onda duži period ne radite, tako da nije bilo čudno to što nismo radili, koliko je bilo neobično raditi u prostoriji gde svi nose maske. To nije bilo prirodno stanje. Pozorišta tek sada počinju da rade, ali ja još uvek ne znam kako će to izgledati, znam samo da ćemo svi poštovati zaštitne mere i da će u sali biti ograničen broj gledalaca. Ono čemu se radujem jeste predstava „Ana Karenjina” i veoma sam uzbuđena zbog toga.

Do sada smo vas gledali u nekoliko televizijskih uloga i čini se da je svaka bila drugačija. Koliko je to važno za vas kao mladu glumicu?

Na početku je lakše kada dobijate uloge bliske vašem vremenu, odrastanju, načinu života. Imala sam sreće da je moja prva uloga bila u tinejdž seriji. Što više radite, to vam apetit za radom i različitim ulogama sve više raste. Volela bih da u narednom periodu igram lik koji će biti mnogo dalje u odnosu na sadašnje vreme.

„Igra sudbine” jedna je od najgledanijih TV serija, šta mislite zašto je publika toliko voli?

Serija predstavlja život ovde i sada i bliska je publici. Svi problemi s kojima se likovi suočavaju, dešavaju se svima nama svakog dana, a mi u seriji pokazujemo i da se svaki problem može rešiti. Serija je laka i neopterećujuća, a ljudima je, pored svih problema koje život donosi, potrebno nešto što će ih rasteretiti i odagnati im crne misli, napuniti ih lepom, pozitivnom energijom. Takođe, karakteri su slični današnjem vremenu i s njima se mnogi ljudi poistovećuju. Radujemo se što publika voli ovu seriju i sve dok je tako, mi ćemo je sa zadovoljstvom raditi. Mi je radimo s mnogo ljubavi i mislim da se to zaista oseća.

Svetlana Bojković je nedavno savetovala mladim kolegama da sačuvaju čistotu i tragaju za istinom, kako to vi činite?

Nastojim da kroz život i karijeru provučem i savete starijih, iskusnijih kolega. Ovakav savet velike Cece Bojković mora biti ideja vodilja nama mlađima, nešto čemu treba da težimo ako želimo da dostignemo tu veličinu. Još uvek tra­gam za putem kojim treba krenuti, a tek kasnije dolazi borba s raznim iskušenjima pred kojima treba ostati čist i dosledan. Verujem da ćemo svi tragati do kraja života za istinom i uvek će nam nedostajati to malo do potpune spoznaje.

Glumci važe za osećajne ljude koji prebiraju po tananim emocijama ne bi li dokučili suštinu, osetite li se ponekad ranjivijim od drugih?

Prolazeći kroz razne uloge, glumci prolaze i kroz živote drugih ljudi. Baveći se likom koji igrate, morate znati celu njegovu biografiju. U tom periodu saživite se s njim, živite, ležete i budite se s tim likom. Samim tim problemi, bol i sreća tog lika postaju i vaši. Kažu da svaka situacija u životu čoveku ostavi trag koji je neizbrisiv. Možete zamisliti onda koliko tragova i ožiljaka jedan glumac nosi u sebi. Isto tako, s kasnijim velikim iskustvom i „treningom” glumac nauči da bude jak i odvoji važno od manje važnog.

Gluma vam je u genima, vaš otac je bio glumac, starija sestra Sloboda takođe, da li se nekad posavetujete s njom?

Sloboda je, pre svega, jedna od mojih omiljenih koleginica. Zahvalna sam joj što me je pustila da sama opipavam teren i sama učim, ali uvek je bila tu, otvorena za svaku vrstu saveta. Sloboda, Mirjana i naša majka jesu prve osobe koje pozovem čim otvorim oči, ali i šta god da je posredi, bilo kakva odluka koju treba da donesem. One su te s kojima moram da se posavetujem, jer mojoj glavi i mojoj duši potrebni su njihovi odgovori i potvrda.

Šta vam je u životu potrebno za sreću?

Potrebna mi je ljubav. Porodica bez koje moj život ne bi bio nasmejan. Njihova sreća. Igra života.

Verujete li u sudbinu?

Sudba... Čudna je to stvar. Verujem da je svaki trenutak našeg života negde zapisan i isplaniran. Nekad poželim da je promenim, nekada sam ljuta na nju, nekada je volim. Ali, na kraju shvatiš da se njoj jedinoj ne možeš suprotstaviti i da joj moraš biti zahvalan na svakom udahu, izdahu, trenutku života i, na kraju, na svakoj osobi koja je došla, prošla i otišla iz tvoje igre života. 

Mediji pišu da u 2021. godini stajete na ludi kamen, ima li istine u tome?

To nije istina. Student sam druge godine glume Fakulteta savremenih umetnosti i trenutno su moji prioriteti obrazova­nje, posao i rad na sebi u svakom smislu. Kada je reč o udaji, čim za to dođe vreme, desiće se. To ne planiramo mi, već neko drugi. A ja mu verujem.

Šta je za vas ljubav, verujete li u ljubav za ceo život?

Ljubav je za mene najveća istina. Vođena iskustvima današnjih ljudi, mogla bih se pokolebati u toj veri, a učena životom mojih roditelja, znam da postoji ljubav za ceo život. Volela bih da doživim barem deo takve ljubavi kakvu su imali moji roditelji.

Tekst: Milica Prelević

Izvor: Lepa&Srećna