Sergeja Polunjina, najtalentovanijeg baletskog umetnika današnjice, po mnogima najboljeg plesača u istoriji, krase vanserijski dar, snaga, elegancija i lepota. Njegova izuzetnost odvela ga je u sam vrh baletskog sveta kada je nakon školovanja u Ukrajini i Engleskoj sa 19 godina postao najmlađi prvak Kraljevskog baleta u Londonu.

Spot "Take Me to Church" doneo mu je planetarnu popularnost kod široke publike. Posle napuštanja Kraljevskog baleta, Sergej je nastavio da gradi karijeru prema sopstvenoj zamisli, osmišljajući koreografije, radeći moderne i klasične predstave, nastupajući s najvećim svetskim ansamblima, držeći master klas, igrajući na filmu (Red Sparrow). Kako svojim talentom tako i izrazitom buntovnom prirodom, Polunjin je više puta uzdrmao javnost ‒ ne samo stavovima već i prepoznatljivim izgledom zahvaljujući brojnim tetovažama.

Naša publika ga je gledala na Festu u filmu "Bela vrana" Rejfa Fajnsa, a potom i uživo početkom marta, na gostovanju u Beogradu baleta "Posvećenje" u kom igra glavnu ulogu. Tom prilikom Sergej Polunjin je magazinu "Lepa&Srećna" dao ekskluzivni intervju.

Kako danas vidite svoj bogomdani talenat ‒ u čemu je tajna njegovog usmeravanja?
- To je dar. Ponekad mi se čini da je blagoslov, a ponekad prokletstvo. To je jedinstveno iskustvo koje određuje život.

Imajući u vidu stalnu uzlaznu liniju vašeg umetničkog razvoja i karijere, pri čemu težite da balet izvučete iz elitističkog establišmenta, kako vidite balet budućnosti?
- Smatram da je svako uključen u to, na jedan ili na drugi način. Svakoj kući je potreban balet. Baletu je potrebno novo brendiranje u odnosu na to kakav je sada, u svojoj vrlo siromašnoj formi.

Kako se slovenska duša nosi s moralnim i estetskim vrednostima u umetnosti i životu, koje je doneo globalizam?
- Ono što moram da kažem jeste da se treba držati sopstvenih vrednosti. U Srbiji postoje prave vrednosti i nastavite tim putem, nemojte tražiti odgovore na drugim mestima. Okrenite se sebi i svojoj zemlji.

Nedavno vam je otkazan nastup u Parizu zbog stavova koje iznosite na društvenim mrežama ‒ da li se plašite da oni mogu uticati na vašu karijeru?
- Otkriću vam tajnu: ništa neće ugroziti moju karijeru! Da li kamen može da uništi vodu? Ne! Voda će okružiti kamen i nastaviti da se kreće napred. Isto je i sa mnom. Ja sam slobodan, prilagodljiv i nemam strahove niti za sobom repove, a takođe ni ograničenja.

Da li postoji kompromis na koji biste pristali - da li ste se pokajali zbog nečega što jeste ili niste učinili?
- Ne žalim ni za čim dobrim ili lošim dokle god je to interesantno!

Na telu imate istetovirana brojna obeležja vere ‒ šta sve to predstavlja za vas i vašu duhovnos?
- Smatram da je duhovnost put koji vas ispravno vodi ka budućnosti. Tetovaže predstavljaju samo trenutak u kom su nastale, a potom postaju deo vas i vi ih više ne primećujete. Razume se, potrebno je vreme dok energija tetovaže ne postane vaša energija, a nakon toga ona postaje deo vas i ono što ste vi sami. Imam tetovaže crkve u kojoj sam kršten, krsta, boginje Šive...

Zašto je vaša veza s Beogradom posebna ‒ čime vas je naša zemlja opčinila da ste prihvatili srpsko državljanstvo?
- Srbi su poseban narod, neguju prave vrednosti i ako svi mogu da vide isto što i ja u Srbiji, vaša zemlja bi vrlo brzo mogla da postane jedna od najuticajnijih u svetu. Sve potiče iz glave i ako verujete, tako će i biti, u to sam siguran. Ako verujete u to što kažem: vrednosti su ovde ispravne. Nastavite tako i nikada nemojte prodati sebe.

INTERVJU NEBOJŠA DUGALIĆ: Ljubav je najbolji učitelj

Vi ste promoter srpske kulture i umetnosti. Kakvo profesionalno iskustvo su vam doneli nastupi na Egzitu i na otvaranju Narodnog muzeja?
- Želim da učinim najbolje što mogu za vašu zemlju, koliko god da je to potrebno, jer smatram da zaslužuje samo najbolje. Kada sam nastupao u Narodnom muzeju, želeo sam da ga predstavim u najboljem mogućem svetlu. Pokušao sam da osetim Muzej i njegovu energiju kako bih ga predstavio na verodostojan način. Što se tiće Exit-a, rekao bih da mi je pružio više nego što sam očekivao. To iskustvo mi je donelo nove ideje, bio je to početak mog uvođenja baleta na festivale gde takođe vidim budućnost baleta.

Da li lepota i umetnost mogu promeniti svet, kako je pisao Dostojevski?
- Do pre tri meseca nisam verovao da ples može konkretno uticati na stvarnost i menjati percepciju globalno. Činilo mi se da je ples kao sredstvo preslab da bi išta promenio. Sada mislim da može, zavisi samo od toga kako plešete i šta odašiljete kroz svoju umetničku ekspresiju.

Da li su ljubav i patnja uslov za umetničko stvaralaštvo?
- Što vi više osećate, to će više osećati i publika. Snažne emocije imaju izuzetan značaj.

PageBreak

Da li su žene danas ženstvene i u čemu vidite žensku lepotu?
- Mislim da se određene kulture kakve su srpska i ruska drže pravih vrednosti u pogledu muško-ženskih odnosa. Sugerisao bih da ne sledite primer Zapada jer to je onda kraj. Lepota je u nesavršenosti i slabosti. i upravo to volim kod žena. Nije mi toliko važno da ih razumem, koliko da mogu da ih zaštitim. Čuvajte svoje žene.

Iz života Sergeja Polunjina
• Rođen je u Ukrajini 1989. i već sa tri godine počeo je da se bavi gimnastikom, a potom baletom – njegov talenat zapazila je majka Galina.
• Sa 13 godina upisao je Kraljevsku akademiju u Londonu. U tom periodu patio je zbog razvoda roditelja, ali je sve vreme napredovao.
• U 19. godini postao je najmlađi prvak Kraljevskog baleta u Londonu, oduševljavajući profesore i kolege bravuroznim izvođenjem najsloženijih figura.
• Na veliko iznenađenje svih, u 22. godini odlučio je da napusti Kraljevski balet jer je želeo da se razvija kao slobodan umetnik. Iako ga od tada u medijima prati etiketa bad boy, među kolegama nikada nije izgubio poštovanje.
• Na poziv slavnog američkog fotografa Dejvida Lašapela, snima spot "Take me to Church" (Endrju Hozijer) koji je trebalo da bude njegov oproštaj od baleta. „Snimanje je trajalo devet sati i sve vreme sam plakao jer je u njih stalo 20 godina mog rada, preda mnom su se smenjivale slike roditelja, scene, publike...”.
• Nakon povlačenja zaljubljuje se u rusku balerinu Nataliju Osipovu, koja ga je vratila na scenu.
• Dokumentarni film "Dancer" u režiji Stivena Kantora iz 2016. jeste priča o meteorskom usponu plesača koji odlučuje da napusti scenu, o njegovoj borbi između „anđela i demona”.
• Godine 2017. dobio je srpsko državljanstvo i postao promoter naše kulture plešući u spotu povodom otvaranja Narodnog muzeja, za koji je muziku komponovala Isidora Žebeljan.
• U jednom intervjuu rekao je kako je „balet najčistija forma umetnosti, koja hrani dušu i čisti misli”.
• U javnim nastupima, u medijima i na društvenim mrežama, iskazuje naklonost prema ruskoj kulturi i ističe njene vrednosti u odnosu na zapadne.
• Rusko državljanstvo dobio je 2018. Među brojnim tetovažama na njegovim grudima osvanuo je lik ruskog predsednika Vladimira Putina koga smatra oličenjem dobra u borbi protiv zla.
• Njegove izjave često bivaju izvučene iz konteksta ili pogrešno protumačene, poput one početkom godine o „potrebi muške i ženske energije na sceni i u životu” zbog čega su uklonjene objave na njegovom Instagram profilu.
• U okviru evropske turneje, nastupio je i u Državnoj operi u Minhenu, gde je doživeo ovacije. Gostujući zatim u emisiji nemačke novinarke Tanit Koh, objasnio je spornu izjavu time da „ne bi bilo logično da na sceni, u Romeu i Juliji, imate dve Julije”, te da njegova izjava nije upućena ni strejt ni gej populaciji, već je bila reč o samoj energiji.


Izvor: Lepa&Srećna