Godine donose i probleme sa zdravljem. Ponekad je bole kuk i stopala, ponekad joj skoči pritisak, ali legendarna glumica Gorica Popović na sve to gleda kao na normalan deo života. Evo koje je njeno geslo!
Izvor: Foto: Nebojša Mandić
Glumica ima svoj pogled na zdravlje i posete lekarima.
- Imam problem sa jednim kukom koji još nije akutan, nije za operaciju. Bole me i kičma i stopala. Ipak, teši me što mnogi ljudi od toga pate. Kako se ja požalim nekome, tako se taj požali meni! To vam dođe kao epidemija koštanih i reumatičnih problema. Išla sam i na neke terapije, ali ne mogu mnogo da vežbam. Kad mi preporuče silne vežbe, ja onda najradije plivam.
Drži se porodične tradicije da se otvorenim i vedrim očima gleda na život.
- Što bi rekla moja pokojna baba: “Kad bih krenula da idem po lekarima...” Jednog jutra me tu čvilji s desne strane, žuč, drugog dana me bole stopala, trećeg mi je skočio pritisak, četvrtog... Znači, treba probati da se živi zdravo i da čovek sam sebi pomaže. Da ne krene preterano po lekarima. Ima takvih koji idu za svaku sitnicu, ali ja nisam od tih.
U životu Gorice Popović bilo je mnogo teških trenutaka.
PROČITAJTE JOŠ: MILENA DRAVIĆ - INTERVJU: ŠTA JEDINO može da me izleči posle Draganove smrti (FOTO)
- Imala sam gubitke u porodici, brat mi je umro... Postoje takvi trenuci kad se čoveku čini da nema izlaza, da sunce neće izaći sutra. Ali i to prođe, i to je za ljude. Otac mi je relativno mlad umro, u 69. godini, to je bio šok za nas. Bilo je iznenada, on je bio stub porodice i imao je veliku energiju. To nam je izvuklo tepih ispod nogu. Bilo je kao da je neko odvojio deo vašeg tela od vas, osakatio vas, ali šta da radimo, moramo se pomiriti s time da smo smrtni i da smo samo trenuci, mrvice u svemiru.
Osim mnogobrojnih hobija, Gorica je pronašla način da sačuva zdrav duh i ide u korak s vremenom.
- Trudim se da se ne viđam s ljudima koji imaju negativnu energiju, koji se stalno nešto žale, kukaju. Pokušavam da gledam optimistički i sa humorom na život. Mislim da je humor veoma važan, mnoge stvari treba gledati kroz tu prizmu.
Jedan od recepata da se čovek oseća dobro jeste da bude s mladima koji imaju nove ideje, dobru energiju. Imam tu sreću da se, zahvaljujući svom poslu, stalno srećem s mladim glumcima. Pre dve-tri godine smo na moju inicijativu išli na rafting na Tari. Okupila sam jednu finu, mlađu ekipu i bio je božanstven doživljaj.
Čovek ne treba mnogo da se osvrće i lije suze nad prošlim vremenima, nad mladošću, nego treba da gleda napred, pa dokle stigne.
Tekst: Ljilja Jorgovanović
Izvor: Kurir
