Već nekoliko sedmica šarmantnu Tamaru Krcunović gledamo na TV Prvoj u seriji Urgentni centar, gde je u ulozi doktorke Lukić za kratko vreme stekla velike simpatije publike. Gluma je oduvek bila deo nje, pa zato na često novinarsko pitanje kada je poželela da se bavi glumom, nema precizan odgovor.

VIŠE: Snežana Savić otkriva recept za odličan izgled u sedmoj deceniji

U Alžiru, gde je zbog očevog posla provela deo detinjstva, zavolela je francusku kinematografiju. Jedina glumačka inspiracija za nju bila je čuvena glumica Izabela Ađani, koja ju je fascinirala kao dete, mada se to ni danas nije promenilo.

– Moja želja da se bavim glumom nema veze sa ambicijom, koja bi me možda odvela do viskobudžetnih filmova ili Holivuda. Kod mene u najvećoj meri postoji želja da radim ono što me zanima i da se razvijam kao glumica. Da li je posredi Njujork, Holivud, Hong Kong, Podgorica ili predstava u jednom stanu za svega 17 ljudi, koju sam igrala jednom prilikom - potpuno je nevažno. Podjednako mi znače i mali i veliki poduhvati jer mene pokreće uloga koju tumačim, ali i ljudi s kojima radim, koji me inspirišu i od kojih učim. U glumi tvoj instrument je tvoje biće, a radeći kao glumac, otkrivaš sebe.

VIŠE:Aleksandra Gudelj: Bliskost i podrška partnera su recepti za uspešan brak

Gluma u Urgentnom centru za mladu glumicu predstavljala je novu vrstu izazova, čemu je, kako ističe, u početku pristupila istraživački. U tome i u obuci koju je morala da prođe, društvo su joj pravile kolege Ivan Bosiljčić, Marko Janjić i Ivan Jeftović. 

– Odlazili smo na noćna dežurstva i nagledali se svega, od otvorenih rana i preloma do komplikovanih operacija. U početku nisam mogla da spavam. Međutim, upravo ovakve ozbiljne pripreme, koliko kod bile traumatične, doprinele su mojoj posvećenosti ovoj ulozi. Tokom rada na seriji imala sam priliku da radim i s glumačkim bardom Mikijem Manojlovićem, koga sam i inače izuzetno cenila, a sada mi je postao pravo otkrovenje. On je glumac koji u sebi konstantno nosi tu dečju radost dok glumi i dečju kreativnost koju glumac mora negovati čitav život, a on je poseduje u velikoj meri. Pored toga, kod njega su izraženi i veliki profesionalizam i izuzetna moć koncentracije. Slobodno ga mogu nazvati svetlom tačkom našeg glumišta - objašnjava Tamara.

Na sledećoj strani pročitajte kako Tamara provodi vreme nakon snimanja i gde pronalazi inspiraciju za uloge.

PageBreakGluma je zanat koji može da se nauči poput svakog drugog, veruje Tamara:

– Po meni, ono što osrednjeg glumca čini baš takvim, a ne fantastičnim, jeste ono što nadograđuješ u sebi. Mislim da je neophodno da se glumac nadograđuje kroz različite umetnosti, prvenstveno kroz literaturu. Mnogo volim da čitam, te mi je teško da izdvojim najdražeg pisca, ali mnogo volim Puškina i velika želja mi je da zaigram njegovu Tatjanu iz čuvenog Onjegina.

Pitali smo Tamaru kako provodi vreme van scene i snimanja.

– Posle predstave najviše volim da se opustim s kolegama, jer jedino oni u tom trenutku sa mnom dele tu posebnu vrstu energije. U slobodno vreme najdraži trenuci opuštanja jesu oni koje provodim u šetnji, sama. Za razliku od drugih umetnosti, gluma je grupna, pa mi prija da sam sama i tada crpim ideje iz nekih drugih vidova umetnosti, poput literature, muzike ili slikarstva. Volim da odem na izložbu, u operu, na Kolarac, ali i da se potpuno raspištoljim s društvom u kafani.

Na pitanje koja joj je uloga najznačajnija, kaže da je to teško reći na početku karijere, ali su joj važne sve uloge koje su joj omogućile da se razvija - to je rad s režiserima Oliverom Frljićem, Nikolom Ljucom i Selmom Spahić. Takođe, ne može da izdvoji ni najtežu ulogu jer se, kako kaže, čak i za ulogu u nekoj reklami priprema sa istim žarom i posvećenošću. Međutim, ipak izdvaja ulogu Julije koju je žarko želela da igra u francuskom pozorištu. Godinu dana i pet krugova audicije, ali Tamara nije odustala i uskoro je zaigrala pred hiljadama francuskih gledalaca.

Poslednjih godinu dana Tamari je donelo uloge tri potpuno različite žene, a ona je u svakoj pronašla inspiraciju.

- Uloga dr Milice Lukić u Urgentnom centru bila mi je zanimljiva jer ona ne koristi ženska sredstva da bi došla do cilja, već uporno pokušava da svoje ambicije ostvari kroz rad. Zatim, tu je treća sezona Jagodića gde glumim romantičnu heroinu, što me je izuzetno zabavljalo. A Mina, koju glumim u novom filmu Nikole Ljuce Vlažnost, potpuno je drugačija, pa sam morala i fizički da se pripremim. Tako sam za svega tri meseca, zahvaljujući kombinovanom programu Carpe diem centra, uspela da izgubim deset kilograma. Pošto su mi te vežbe prijale, nastavila sam da ih praktikujem. Međutim, generalno mi nije teško da menjam svoj izgled zarad uloge. Upravo ta raznoliokst i mogućnost da se iskažem u karakteru koji mi je nepoznat, pa čak i u potpuno drugačijem fizičkom izgledu, jeste ono što me pokreće kao glumicu i ispunjava kao umetnika.

– Glumci su uvek u prvom planu i ljudi ne znaju ko se sve nalazi iza scene ili kamere i ko je sve doprineo tome da mi svoj posao uradimo najbolje što možemo. Zbog toga mi je izuzetno važno šta o nekom kadru misle ljudi koji rade sa mnom, poput snimatelja i ostalih iz ekipe. To je za mene bogatstvo, ti odnosi koji se razvijaju s različitim ljudima. Zapravo, tehnički deo ekipe i njihova energija, koja je potpuno drugačija od umetničke, za mene je važna i to je ono što je za mene na snimanju genijalno – kaže Tamara.

Maja Bunčić